Zlato izgubilo 2 odsto vrednosti zbog rasta cena energije i neizvesnosti oko kamatnih stopa Federalnih rezervi
Cena zlata zabeležila je pad od 2 odsto i spustila se na 4.570 dolara po unci, što predstavlja put ka najvećem nedeljnom padu još od 1983. godine, pokazuju najnoviji podaci sa globalnih berzi. Ova kretanja na tržištu plemenitih metala dolaze u trenutku kada je došlo do eskalacije tenzija na Bliskom istoku, što je izazvalo snažan rast cena energije i smanjilo očekivanja investitora o mogućem skorom sniženju ključnih kamatnih stopa.
Prema ekonomskim analizama, pad cene zlata direktno je povezan sa najavama da Sjedinjene Američke Države raspoređuju dodatne vojne snage, uključujući tri ratna broda i nekoliko hiljada marinaca, u region Bliskog istoka. Ovakve geopolitičke tenzije doprinele su rastu cena energenata, što je povećalo inflatorna očekivanja na globalnim finansijskim tržištima.
Zbog povećane neizvesnosti, investitori su korigovali svoja očekivanja u vezi sa politikom američke centralne banke (Federalne rezerve). Trgovci su sada uračunali čak 50 odsto šanse za mogući rast kamatne stope Federalnih rezervi do oktobra, što dodatno podstiče aprecijaciju dolara i negativno utiče na cenu zlata. Ova promena monetarnog sentimenta dodatno je pritisla vrednost zlata na međunarodnim tržištima.
Istovremeno, rast cena energije doveo je do pojačanih inflatornih pritisaka, zbog čega zlato, tradicionalno smatrano sigurnim utočištem u nestabilnim vremenima, nije uspelo da zadrži svoju vrednost. Analitičari ukazuju da ovakva kretanja ukazuju na povećanu volatilnost na tržištima plemenitih metala usled globalnih neizvesnosti i promena u očekivanjima monetarne politike.
Zlato je poslednji put zabeležilo ovako veliki nedeljni pad još 1983. godine, a trenutna situacija ukazuje na to da investitori sve više pažnje posvećuju makroekonomskim pokazateljima i geopolitičkim rizicima. S obzirom na trenutne tržišne tenzije i odluke centralnih banaka, naredni period mogao bi doneti dodatna kretanja cena na tržištu zlata.
