Na tržištu aplikacija odavno postoji poslovni model koji korisnicima omogućava da proizvod koriste bez direktnog plaćanja, dok kompanija prihod ostvaruje na drugi način
Korisnik preuzima aplikaciju, prihvata uslove korišćenja i dobija pristup funkcijama koje bi kod tradicionalnog softvera zahtevale kupovinu. Ipak, iza oznake „besplatno“ najčešće postoji pažljivo osmišljen model monetizacije koji omogućava kompaniji da pokrije troškove razvoja, infrastrukture i zaposlenih. Zbog toga pitanje „ako ne plaćam proizvod, ko ga plaća?“ predstavlja jedno od najvažnijih pitanja savremenog digitalnog biznisa.
Kako besplatna aplikacija postaje profitabilan biznis?
Najpoznatiji model zarade jeste oglašavanje, koje omogućava kompaniji da veliki broj korisnika pretvori u izvor prihoda bez naplate same aplikacije. Korisnik vidi oglase dok koristi servis, a oglašivač plaća platformi za prikazivanje reklame ili određenu akciju korisnika. Vrednost aplikacije zato ne mora da bude direktno povezana sa cenom koju korisnik plaća, već sa brojem ljudi koje platforma može da privuče i kvalitetom publike koju oglašivač želi da dosegne. Što više korisnika provodi vremena u aplikaciji, veći je potencijal za ostvarivanje prihoda od oglašavanja.
Drugi veoma rasprostranjen model jeste takozvani freemium, kod kojeg je osnovna verzija proizvoda besplatna, dok se napredne funkcije plaćaju. Kompanija na taj način uklanja početnu prepreku za korišćenje i omogućava velikom broju ljudi da isproba proizvod pre kupovine. Samo deo korisnika odlučuje da pređe na plaćenu verziju, ali upravo taj deo može biti dovoljan da finansira čitav servis. Posebno je značajno što korisnik tokom besplatnog perioda upoznaje proizvod i može da razvije naviku njegovog korišćenja.
Pretplate predstavljaju još jedan važan izvor prihoda, posebno kod aplikacija koje nude profesionalne alate, zabavni sadržaj ili dodatne funkcionalnosti. Kompanija može ponuditi osnovni paket bez naknade, a zatim korisnicima omogućiti dodatne opcije kroz mesečnu ili godišnju pretplatu. Ovakav model je privlačan kompanijama zato što omogućava predvidljiviji prihod i dugoročniji odnos sa korisnikom. Za potrošača, međutim, mali mesečni iznos može izgledati beznačajno, iako se tokom godine pretvara u značajan trošak.
Ako ne plaćate novcem, plaćate li nečim drugim?
Posebno pitanje otvara način na koji digitalne platforme prikupljaju i koriste podatke o svojim korisnicima. Informacije o tome kako ljudi koriste aplikaciju mogu pomoći kompanijama da unaprede proizvod, ali i da preciznije razumeju ponašanje svoje publike. U zavisnosti od servisa i pravila koja primenjuje, kompanija može prikupljati podatke o korišćenju, interesovanjima ili tehničkim karakteristikama uređaja. Zbog toga je važno razlikovati činjenicu da je aplikacija dostupna bez novčane naknade od tvrdnje da je korišćenje potpuno „besplatno“.
Podaci sami po sebi nisu jednostavna zamena za novac, niti svaka aplikacija koja ih prikuplja automatski prodaje lične podatke oglašivačima. Njihova poslovna vrednost može biti mnogo šira, jer kompanijama omogućavaju da razumeju korisničko ponašanje i poboljšaju način na koji plasiraju proizvode. Analitika može pokazati gde korisnici odustaju od aplikacije, koje funkcije najviše koriste i kakav sadržaj ih najduže zadržava. Takve informacije mogu imati veliku ekonomsku vrednost čak i kada korisnik nikada ne izvrši direktnu uplatu.
Još jedan model predstavlja provizija, odnosno situacija u kojoj aplikacija povezuje korisnika sa drugom kompanijom i prihod ostvaruje od transakcije. Primer mogu biti platforme za rezervacije, dostavu, trgovinu ili posredovanje različitih usluga. Korisnik može aplikaciju koristiti bez pretplate, dok kompanija dobija procenat od prodaje ili naknadu od poslovnog partnera. U tom slučaju aplikacija zapravo funkcioniše kao posrednik koji svoju bazu korisnika pretvara u poslovnu vrednost.
Zanimljivo je da besplatna aplikacija često ima jednu veliku prednost u odnosu na proizvod koji se odmah naplaćuje, a to je mogućnost brzog širenja. Kada korisnik ne mora da izvadi novčanik da bi isprobao servis, kompanija može mnogo lakše da privuče veliki broj ljudi. Velika baza korisnika zatim otvara prostor za oglašavanje, premium funkcije, pretplate, provizije ili druge načine monetizacije. Zato se u digitalnom biznisu često ne postavlja pitanje kako aplikacija zarađuje od svakog korisnika, već kako može da pretvori dovoljan broj korisnika u održiv prihod.
Na kraju, izraz „besplatna aplikacija“ treba posmatrati sa dozom opreza, ali ne i sa automatskim nepoverenjem. Mnogi besplatni servisi imaju sasvim legitiman poslovni model i korisnicima nude vredne proizvode bez direktne naplate. Ključno je razumeti šta kompanija dobija zauzvrat i koje su granice korišćenja proizvoda. U digitalnoj ekonomiji cena često nije prikazana samo u dinarima ili evrima, već može biti sadržana u oglasima, pretplatama, provizijama ili ekonomskoj vrednosti koju kompanija ostvaruje zahvaljujući velikom broju korisnika.
