Američka domaćinstva plaćaju 4,5 milijardi dolara više za gorivo od 28. februara, dok SAD prete Iranu udarima na energetski sektor
Cena benzina u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je prosečno 3,91 dolar za galon, što je rast od 93 centa u odnosu na 28. februar, kada su počele borbe na Bliskom istoku i kada je Ormuski moreuz efektivno zatvoren za plovidbu. Prema poslednjim analizama, američka domaćinstva su od tada platila ukupno 4,5 milijardi dolara više za gorivo, a tipično dvočlano domaćinstvo sada izdaja između 20 i 40 dolara više nedeljno za gorivo.
Ormuski moreuz, ključna tačka za svetsku trgovinu naftom, odgovoran je za oko 20 odsto globalne isporuke nafte, a njegovo zatvaranje ima direktan uticaj na globalno snabdevanje i cene energenata. Situacija se dodatno zaoštrila nakon što je američki predsednik Donald Tramp izdao ultimatum Iranu, zahtevajući da u roku od 48 sati potpuno i bezbedno otvori moreuz, uz pretnju da će u suprotnom SAD pokrenuti vojne udare na iranske energetske objekte, počevši od najveće elektrane.
Trampova izjava objavljena je na društvenoj mreži Truth Social, a rok za odgovor Irana ističe 23. marta u 19:44 po istočnoameričkom vremenu. Samo dan ranije, američki predsednik je najavio moguće smanjenje vojne aktivnosti, navodeći da su ciljevi već ispunjeni, što je iznenadilo analitičare s obzirom na naglu promenu tona i pooštravanje zahteva prema Iranu.
Iako Tramp nije precizirao koji bi objekat bio prva meta, pažnja međunarodne javnosti usmerena je na Damavand kombinovanu elektranu kod Teherana i nuklearnu elektranu Bušehr na jugozapadu Irana. Eventualni napad na nuklearnu infrastrukturu nosio bi značajne rizike po regionalnu bezbednost i globalne norme o neširenju nuklearnog oružja. Do sada su SAD izbegavale napade na iransku energetsku infrastrukturu zbog potencijalnih posledica po globalnu ekonomiju.
Zatvaranje Ormuskog moreuza posledica je intenziviranja sukoba nakon što su 28. februara SAD i Izrael pokrenuli velike borbene operacije protiv Irana, što je izazvalo blokadu ovog strateškog prolaza. Ova situacija pogodila je ne samo američke potrošače, već i globalno tržište nafte, s obzirom da je kroz ovaj moreuz do izbijanja sukoba prolazilo petina ukupnog svetskog izvoza nafte.
Prema analitičarima, dalji razvoj događaja zavisi od odgovora Irana na američki ultimatum. Eventualni napadi na energetske objekte mogli bi izazvati dalji rast cena nafte i goriva, kao i destabilizaciju energetskog tržišta, što bi imalo široke posledice po privredu SAD, ali i globalne investitore i potrošače.
