Cena Brent-a prvi put za mesec dana ispod 100 dolara dok Trump šalje oprečne poruke o Iranu
Cena Brent nafte pala je ispod 100 dolara (oko 10,8 hiljada dinara po barelu) prvi put u više od mesec dana, nakon što je američki predsednik Donald Trump tokom vikenda uputio pomešane signale u vezi sa potencijalnim dogovorom sa Iranom. Tržište nafte reagovalo je osetljivo na izjave iz Bele kuće, jer su investitori ostali bez jasnih smernica o mogućem povratku iranske nafte na svetska tržišta.
Prema tržišnim podacima, cena Brent nafte je nakratko pala ispod granice od 100 dolara po barelu, što je najniži nivo u poslednjih 30 dana. Ovo se dešava u trenutku kada postojeća neslaganja između Vašingtona i Teherana, posebno oko iranskih zaliha obogaćenog uranijuma i režima prolaza kroz Ormuski moreuz, ostaju nerešena.
Tržišni analitičari ističu da je pad cene nafte uslovljen pre svega geopolitičkom neizvesnošću i zabrinutošću da bi produženi pregovori mogli dodatno destabilizovati energetsku sigurnost u regionu Zaliva. Tehnički posmatrano, ključni nivo podrške za Brent nalazi se upravo na granici od 100 dolara, dok bi nastavak silaznog trenda mogao otvoriti prostor za testiranje nižih nivoa.
Fundamentalno, tržište je u fokusu zbog mogućeg povratka iranskog izvoza i njegovog uticaja na globalnu ponudu. Istovremeno, predsednik Trump je izjavio da SAD neće žuriti sa postizanjem dogovora, navodeći zabrinutost za američke zalihe energije koje bi tokom leta mogle da padnu ispod bezbednosnog minimuma. Pored toga, prolongirana neizvesnost utiče i na investicione planove zalivskih država, naročito u domenu veštačke inteligencije i tehnološkog razvoja.
„Razgovori su konstruktivni, ali nećemo praviti kompromis na račun nacionalne bezbednosti i energetskih interesa“, naveo je Trump preko društvenih mreža, dok je istovremeno objavljivao slike američkih vojnih udara na iranske brodove, dodatno podižući napetost na tržištu.
Ova situacija ima širi uticaj i na ostale energetske assete – dok Brent klizi ispod 100 dolara, investitori su oprezni i prema drugim robama i valutama vezanim za energente. Za poređenje, NIS akcije na Beogradskoj berzi zabeležile su blagi pad od 1,2% na 730 dinara, a Belex15 ostao u blagom plusu. Neizvesnost oko dogovora SAD i Irana i dalje ostaje glavni pokretač volatilnosti na globalnim energetskim tržištima.