Američke zalihe nafte blizu istorijskog minimuma, dok azijska tržišta beleže pad uoči kineskih podataka
Cene nafte porasle su 2,61 odsto na 82,75 dolara po barelu u ponedeljak, vođene rastućim geopolitičkim tenzijama između SAD i Irana, kao i upozorenjima na rekordno niske globalne zalihe sirove nafte. Prema tržišnim podacima, Brent nafta skočila je 2,12 odsto na 112,32 dolara po barelu, dok su američke zalihe nafte nastavile da se smanjuju.
Na tržištima Azije, ključni indeksi zabeležili su pad, dok investitori čekaju nove ekonomske podatke iz Kine koji bi mogli da utiču na dalji sentiment. Investitori ostaju oprezni zbog nestabilnosti u regionu Bliskog istoka, posebno nakon što je bivši predsednik SAD Donald Tramp pojačao retoriku prema Iranu, zahtevajući novo rešenje za aktuelni konflikt.
Rast cena nafte podstaknut je i izjavama relevantnih autoriteta i izvršnih direktora o tome da bi globalne zalihe mogle dostići istorijski minimum u narednim nedeljama, što bi dodatno pojačalo pritisak na rast cena energenata širom sveta. Ovakva kretanja direktno utiču i na domaće potrošače u Srbiji, s obzirom da troškovi goriva čine značajan deo potrošačke korpe.
Analitičari ističu da bi produženi konflikt na Bliskom istoku mogao da održi cene nafte na povišenim nivoima, dok investitori prate i političke pomake na globalnom nivou. Ruski predsednik Vladimir Putin planira posetu kineskom lideru Siju Đinpingu 19. maja, što se tumači kao signal daljeg zbližavanja dve zemlje u energetskom i političkom smislu.
Pad azijskih berzi dodatno je podgrejan neizvesnošću oko kineskih makroekonomskih pokazatelja, što može uticati i na globalnu tražnju za energentima. U istom periodu, domaći Belex15 indeks ostao je stabilan, dok su cene goriva u Srbiji nastavile da prate svetske trendove.
U narednom periodu, pažnja investitora biće usmerena na objavu novih podataka o zalihama i eventualnim političkim dogovorima između ključnih aktera, što može značajno uticati na volatilnost tržišta nafte.