Zlato dostiglo istorijski maksimum od 5.586,20 dolara, ali očekivanja rasta kamata i strah od inflacije doveli do oštrog pada na 3.989 dolara
Cena zlata zabeležila je pad od oko 16 odsto u periodu od aprila do juna 2026. godine, što predstavlja najlošiji kvartalni rezultat ovog metala još od drugog tromesečja 2013. Investitori su tokom ovog perioda izgubili interesovanje za imovinu koja ne donosi prinos, usled rasta neizvesnosti oko daljeg povećanja kamatnih stopa na globalnom nivou.
Početak godine bio je izuzetno povoljan za zlato – 29. januara cena je dostigla istorijski rekord od 5.586,20 dolara po unci. Međutim, tokom drugog kvartala usledio je nagli preokret, uz izražen pad usled promenjenog monetarnog okruženja i očekivanja novih mera centralnih banaka.
Rat na Bliskom istoku doveo je do rasta cena energenata i ponovnog jačanja inflacionih pritisaka, što je povećalo verovatnoću da američke Federalne rezerve nastave sa podizanjem kamatnih stopa. U takvom ambijentu, zlato i ostali plemeniti metali, koji ne donose kamate i prihode, postali su manje atraktivni za investitore.
Na tržištu fjučersa zlata cena je u ranoj trgovini pala za 1,24 odsto na 3.989 dolara, dok je na spot tržištu zabeležen pad od 0,82 odsto, na 3.974,51 dolar po unci. Srebro je takođe pretrpelo značajan pad – fjučersi su oslabili 3,34 odsto na 57,49 dolara, a spot cena pala za 1,31 odsto na 57,8 dolara.
Iako je trenutni sentiment na tržištu nepovoljan za zlato, investicioni institut Amundi procenjuje da bi nastavak izazovnih monetarnih politika, visok javni dug i strategija centralnih banaka za diverzifikaciju rezervi van dolarske imovine mogli povećati potražnju za zlatom i drugim plemenitim metalima u drugoj polovini godine.
Dodatno, najnovije godišnje istraživanje Svetskog saveta za zlato pokazuje da sve veći broj globalnih centralnih banaka planira da poveća zlatne rezerve tokom narednih 12 meseci, što ukazuje da optimizam za ovaj plemeniti metal nije potpuno nestao sa tržišta, uprkos snažnom padu cene u poslednjem kvartalu.