Prema najnovijim podacima, objavljenim 6. novembra 2026. godine, prosečna godišnja zarada u Luksemburgu, prilagođena punom radnom vremenu, iznosi čak 85.600 evra, odnosno približno 7.133 evra mesečno.
Time je ova država zadržala prvo mesto u Evropskoj uniji po visini prosećnih zarada, ispred Danske, gde godišnji prosek dostiže 73.500 evra, i Irske, sa 64.400 evra. Poređenja radi, prosečna godišnja zarada na nivou Evropske unije iznosi 41.500 evra.
Ipak, važno je naglasiti da je reč o prosečnim bruto primanjima, a ne o iznosu koji svaki zaposleni može da očekuje. Stvarne plate zavise od zanimanja, kvalifikacija, iskustva i poslodavca.
Koji radnici su najtraženiji?
Luksemburška ADEM objavila je listu 20 zanimanja u kojima postoji posebno izražen nedostatak kvalifikovanih radnika. Na osnovu te liste poslodavci mogu jednostavnije da angažuju stručnjake iz država koje nisu članice Evropske unije.
Velika potražnja postoji u bankarskom i finansijskom sektoru. Posebno se traže stručnjaci za procenu kreditnog rizika, savetnici za rad sa bankarskim klijentima, finansijski analitičari, stručnjaci za finansijska tržišta, reviziju i kontrolu poslovanja, kao i pravnici.
Nedostaju i zaposleni u informacionim tehnologijama. Luksemburškim kompanijama potrebni su programeri, stručnjaci za razvoj softvera, administratori informacionih sistema i zaposleni koji pružaju tehničku podršku i održavaju IT infrastrukturu.
Problem nedostatka radne snage prisutan je i u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Traže se medicinske sestre i tehničari, negovatelji, socijalni radnici, vaspitači i stručnjaci za rad sa osobama kojima je potrebna dodatna podrška.
Mogućnosti za zapošljavanje postoje i u građevinarstvu i industriji. Među deficitarnim zanimanjima nalaze se krovopokrivači, industrijski mehaničari, stručnjaci za instaliranje i održavanje industrijske opreme, autolimari, kao i inženjeri zaduženi za kontrolu kvaliteta, istraživanje i razvoj.
Lista se ažurira svake godine u skladu sa potrebama tržišta rada. Tako su tokom 2026. na nju dodata pojedina građevinska i industrijska zanimanja, dok su, između ostalih, klasični računovodstveni poslovi uklonjeni iz kategorije zanimanja sa najvećim nedostatkom kadra.