Automobilski sektor povećao proizvodnju za 51,7 odsto, izvoz pokrio 83,5 odsto uvoza, inflacija ostala pod kontrolom
Privreda Srbije zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto u prva četiri meseca 2026. godine u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju najnovije makroekonomske analize Privredne komore Srbije i Ekonomskog instituta. U prvom tromesečju rast BDP-a iznosio je 3,2 odsto međugodišnje, čime se Srbija svrstala među najbrže rastuće ekonomije Evrope.
Spoljnotrgovinska razmena beleži pozitivan trend: izvoz je u periodu januar–april porastao za 8,2 odsto i dostigao 11,8 milijardi evra, dok je uvoz povećan za svega 0,5 odsto, na 14,1 milijardu evra. Pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 83,5 odsto, što je poboljšanje u odnosu na prošlogodišnjih 77,6 odsto. Robni deficit smanjen je za 26,1 odsto, odnosno za više od 823 miliona evra, na ukupno 2,33 milijarde evra.
Industrijska proizvodnja je ponovo u plusu – u aprilu je registrovan rast od 3,4 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine. Prerađivačka industrija povećala je proizvodnju za 5,3 odsto, a rudarstvo za 4,8 odsto, dok je sektor proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i pare zabeležio pad od 7,7 odsto. Za prva četiri meseca ukupna industrijska proizvodnja uvećana je za 0,2 odsto, dok je prerađivačka industrija ostvarila rast od 1 odsto.
Najveći pojedinačni doprinos privrednom rastu daje automobilski sektor. Proizvodnja motornih vozila i prikolica uvećana je za čak 51,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, sa međugodišnjim rastom od 52,2 odsto u aprilu. Ovaj skok rezultat je pokretanja proizvodnje električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija d.o.o. Kragujevac. Automobilska industrija trenutno čini ključan segment rasta prerađivačkog sektora.
Rafinerija nafte u Pančevu, iako i dalje sa izazovima u poslovanju, privremeno je normalizovala rad, što je značajno doprinelo rezultatima prerađivačke industrije i hemijskog sektora u aprilu. Pored automobilske industrije, rast beleže i proizvođači farmaceutskih proizvoda, gume i plastike, papira i mašina i opreme.
Inflacija je ostala pod kontrolom – u aprilu je, prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, iznosila 3,6 odsto, dok je u Evropskoj uniji prosečna inflacija bila 3,2 odsto, a u evrozoni 3 odsto. Devet članica EU imalo je veću stopu inflacije od Srbije u istom periodu.
Prosečna neto zarada nastavila je da raste brže od troškova života: početkom godine bila je za 8,9 odsto viša od vrednosti prosečne potrošačke korpe, a 111,4 odsto iznad minimalne potrošačke korpe. Srbija je takođe među vodećim evropskim državama po rastu prometa u trgovini na malo, prema podacima Evrostata.
Najveći deo robne razmene Srbija ostvaruje sa državama Evropske unije, što potvrđuje važnost evropskog tržišta za domaću privredu. Ekonomisti ocenjuju da aktuelni trendovi ukazuju na nastavak oporavka industrije, ali ističu da pojedini sektori još nisu dostigli nivo iz 2025. godine.