Kineska narudžbina uključuje do 200 aviona, Tramp najavljuje mogućnost kupovine čak 750 letelica, dok General Electric očekuje isporuku 400 do 450 avionskih motora
Američka avioindustrijska kompanija Boeing ostvarila je prvu značajnu prodaju u Kini u poslednjih deset godina, nakon što je američki predsednik Donald Tramp saopštio da je postignut dogovor o narudžbini 200 aviona tokom samita sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu. Tramp je istakao da je Kina izrazila spremnost da u okviru šireg dogovora kupi i do 750 Boingovih aviona, ali detalji o modelima i tačnim vrednostima ugovora za sada nisu objavljeni.
Prema izjavama iz američke administracije, dogovor je postignut tokom Trampove trodnevne posete Kini, što predstavlja prvi dolazak američkog predsednika u ovu zemlju od 2017. godine. Bela kuća nije precizirala o kojim modelima aviona je reč, niti je iznela dodatne finansijske informacije, dok kineska vlada i Boeing još nisu zvanično potvrdili sporazum.
Uz delegaciju predsednika Trampa, u Pekingu su boravili i visoki predstavnici američke industrije, među kojima i izvršni direktor Boeinga Keli Ortberg, sa ciljem da se proširi plasman američkih proizvoda i usluga na kinesko tržište. Predsednik Tramp je takođe naveo da bi dogovor mogao da koristi i kompaniji General Electric (GE), koja bi trebalo da isporuči 400 do 450 motora za avione Kini. Predsednik i direktor GE Aerospace H. Lorens Kalp bio je deo američke delegacije, ali kompanija nije izdavala zvanične komentare o potencijalnom sporazumu.
Premda su postojala očekivanja da će samit rezultirati konkretnim trgovinskim dogovorima, analitičari upozoravaju da za sada nema zvaničnih potvrda ni od Boeinga ni od kineskih vlasti. Boni Glaser iz Maršalovog fonda istakla je da je neophodno sačekati više podataka, posebno po pitanju sektorskih ugovora, uključujući prodaju američkih proizvoda kao što su soja, tečni prirodni gas i govedina.
Otkako je Tramp preuzeo drugi predsednički mandat, administracija je Boeingu dala centralnu ulogu u planovima za obnovu američke proizvodnje i izvoza. Slični ugovori ranije su postignuti tokom predsedničkih poseta Bliskom istoku, uključujući Katar ervejs narudžbinu do 210 aviona, kao i nakon sastanaka sa liderima iz Južne Koreje i Turske.
Tokom posete Kini, važne teme razgovora bile su i geopolitička pitanja, poput rata sa Iranom i stabilnosti Ormuskog moreuza, ali i potencijalne američke isporuke naoružanja Tajvanu, o čemu još nije doneta konačna odluka. Tramp je izjavio da su sa kineskom stranom postignuti „fantastični trgovinski sporazumi”, ali da je za finalizaciju detalja o velikim nabavkama aviona i drugih proizvoda potrebno sačekati zvanične potvrde iz Boeinga i kineske vlade.