Raspodela gotovo četiri odsto budžetskih prihoda kroz rezervu ukazuje na ograničenja u transparentnosti i nadzoru
Završni račun budžeta Republike Srbije za 2025. godinu pokazuje da je kroz tekuću budžetsku rezervu tokom godine raspoređeno ukupno 92,6 milijardi dinara. Ovaj iznos, koji čini 3,95 odsto planiranih prihoda i primanja, gotovo dostiže zakonski maksimum od četiri odsto. Fiskalni savet ocenjuje da je zakonski limit formalno ispoštovan, ali da iznos budžetske rezerve, korišćen bez neposredne parlamentarne kontrole, ostavlja prostor za zabrinutost oko transparentnosti.
Od ukupne sume, samo 4,8 milijardi dinara bilo je prvobitno predviđeno za tekuću budžetsku rezervu. Preostalih gotovo 88 milijardi dinara nastalo je preraspodelom sredstava sa drugih budžetskih pozicija u rezervu, a zatim iz nje na druge rashode. Kao rezultat, sredstva su tokom godine više puta menjala namenu bez detaljnog nadzora Narodne skupštine. Ovakva praksa može uticati na poverenje javnosti u fiskalnu odgovornost države, posebno u periodima povećanih budžetskih pritisaka.
Budžetska rezerva i parlamentarna kontrola
Fiskalni savet ukazuje na to da je korišćenje budžetske rezerve u ovako velikom obimu dozvoljeno po slovu zakona, ali ostavlja ograničen prostor za parlamentarnu kontrolu. S obzirom na to da se iznos rezerve računa na osnovu planiranih, a ne ostvarenih prihoda, stvarni nadzor nad trošenjem ovih sredstava je otežan. Takođe, podaci iz završnog računa pokazuju da su prihodi države u 2025. godini bili manji od projektovanih, što dodatno komplikuje ocenu efikasnosti budžetske politike. Ipak, zakon i dalje dozvoljava da se limit rezerve računa prema višem, planiranom iznosu, što u praksi može povećati diskreciona davanja.
Fiskalni savet predlaže smanjenje maksimalno dozvoljenog iznosa budžetske rezerve. Smatra da bi niži limit doprineo jačanju fiskalne discipline i unapređenju transparentnosti. „Način prikazivanja budžetske rezerve u završnom računu još uvek nije dovoljno jednostavan za direktnu kontrolu“, navodi Fiskalni savet u svom izveštaju. Iako su dokumenti unapređeni u odnosu na prethodne godine, ukupni iznos korišćenih sredstava iz rezerve i dalje nije precizno prikazan, što otežava ulogu parlamenta u nadzoru javnih finansija.
Transparentnost i buduća fiskalna pravila
Korišćenje budžetske rezerve mimo parlamentarne kontrole ostaje značajna tema u fiskalnoj politici Srbije. Tokom 2025. godine, gotovo četiri odsto ukupnih budžetskih prihoda bilo je preusmereno putem rezerve, što je izazvalo reakcije stručne javnosti i ponovne preporuke Fiskalnog saveta za jačanje kontrole. Ovakve preraspodele mogu imati uticaj na sektore poput zdravstva, obrazovanja i infrastrukture, jer sredstva sa tih pozicija mogu biti privremeno ili trajno usmerena na druge namene.
U širem kontekstu, transparentnost budžetskih procesa i kontrola raspodele javnih sredstava su ključni za održivu fiskalnu politiku. Osim toga, uporedo sa rastom budžetskih izdataka i promenama na tržištu, ovakve procedure mogu uticati na dugoročnu stabilnost javnih finansija. Fiskalni savet, stoga, insistira na daljem unapređenju izveštavanja i ograničavanju diskrecione raspodele sredstava kao neophodnim koracima ka odgovornijem upravljanju državnim budžetom.