Porodična radnja radi neprekidno od kraja 19. veka, a broj časovničara u Zemunu smanjen sa 10 na 4 poslednjih godina
Časovničarska radnja Jović, jedna od najstarijih zanatskih radnji u zemunskoj Gospodskoj ulici, beleži dnevni promet od 30 do 50 mušterija, uprkos sve manjem broju časovničara u gradu. Porodica Jović vodi ovu radnju na istoj lokaciji od kraja 19. veka, a posao je nasledila Gordana Jović, koja je pre tri decenije napustila optičarsku struku kako bi nastavila porodičnu tradiciju.
Kako navodi Gordana Jović, satovi su i dalje popularni, a mnogi klijenti često donose više komada istovremeno na popravku, uključujući ručne satove na navijanje, baterije, automatske i pametne modele. Deo materijala za popravke obezbeđuje od starih satova, dok deo nabavlja iz uvoza.
Tržišni kontekst pokazuje da je broj časovničara u centru Zemuna smanjen sa deset na svega dva, dok još dva rade na periferiji. Zatvaranje radnji dodatno povećava obim posla za preostale majstore. Gordana Jović ističe da čak ni u eri masovne proizvodnje i kratkog veka proizvoda nema manjka posla, a na smanjenje konkurencije utiču i promene u interesovanju mladih za ovaj zanat.
Prema rečima Gordane Jović, “mnogi misle da je časovničarski zanat pred izumiranjem, ali to nije istina. Za nas uvek ima posla. U radnju dolaze razne mušterije, i stare i mlade, i muškarci i žene. Zato uvek govorim da ko želi da radi, može sasvim pristojno da živi od popravljanja satova”.
Iako popravke poznatih i skupljih brendova kao što su ‘Roleks’ i ‘Omega’ nisu tako česte, zbog njihove pouzdanosti i više cene, pristupačniji satovi češće zahtevaju servis, što obezbeđuje stabilan obim posla. Radno vreme je dvokratno, a posao zahteva preciznost i strpljenje, što, prema iskustvu Jovićeve, doprinosi i ličnom zadovoljstvu i smirenosti.
Istorijska perspektiva ove radnje pokazuje otpornost tradicionalnih zanata u savremenim uslovima, dok je broj aktivnih časovničara u Zemunu danas na minimumu, što naglašava značaj očuvanja ovog segmenta lokalne privrede.