Domaće jagode prodaju se za 4 evra po merici od 500 grama, dok su uvozne iz Grčke i Turske od 2,5 do 3 evra, proizvođači navode inflaciju i troškove rada kao glavne razloge poskupljenja
Na početku ovogodišnje sezone, cena jagoda u Hrvatskoj zabeležila je rast od čak 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je izazvalo brojne reakcije kupaca i proizvođača. Prema aktuelnim podacima sa tržišta, domaće jagode u Zagrebu prodaju se po ceni od 4 evra za mericu od 500 grama, odnosno 8 evra za kilogram. U nekim slučajevima, kod kupovine dve merice, cena može biti spuštena na 7 evra, u zavisnosti od samih prodavaca.
U isto vreme, grčke i turske jagode na pijacama u Hrvatskoj dostupne su po nižim cenama, u rasponu od 2,5 do 3 evra za pola kilograma, što dodatno pojačava konkurenciju na tržištu. Ovakva razlika u ceni između domaćeg i uvoznog voća izazvala je brojne komentare i negodovanja potrošača, posebno na društvenim mrežama, gde su istaknute kritike i poređenja sa prethodnim sezonama.
Proizvođači domaćih jagoda kao ključne razloge za poskupljenje ističu aktuelnu inflaciju i rast troškova radne snage. Oni navode da su ukupni inputi za proizvodnju, uključujući cenu rada i energenata, značajno porasli tokom poslednjih godinu dana, što se direktno odrazilo na maloprodajnu cenu voća. Uvozni proizvodi iz Grčke i Turske, zbog drugačijih uslova proizvodnje i većeg obima, zadržali su konkurentniju cenu na hrvatskom tržištu.
Analiza tržišnih okolnosti pokazuje da je razlika u ceni između domaćih i uvoznih jagoda posebno izražena na početku sezone, kada je ponuda još uvek ograničena, što dodatno utiče na formiranje visoke cene za domaću robu. Pritužbe potrošača, pre svega na društvenim mrežama, usmerene su na pristupačnost domaćih proizvoda i opravdanost visokih cena u poređenju sa uvoznim.
Prema navodima proizvođača, trenutna situacija sa visokim cenama može uticati na ukupnu prodaju domaćih jagoda, naročito ukoliko se trend rasta troškova nastavi. U narednim nedeljama, sa povećanjem ponude i zrelošću voća, očekuje se da bi cene mogle da se stabilizuju, ali proizvođači ne iznose precizne prognoze.
Ova situacija ilustruje šire ekonomske izazove u poljoprivredi u regionu, gde rast inflacije i povećani troškovi rada značajno utiču na krajnje potrošače i konkurentnost domaće proizvodnje u odnosu na uvoz.