Fjučersi S&P 500 skočili 0,9 odsto, Nasdaq porastao 1,5 odsto, dok je cena nafte pala 1,22 odsto usled poboljšanja geopolitičke situacije
Američki i evropski finansijski tržišta reagovala su na privremeni sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kojim je okončan rat i ponovo otvoren Ormuski moreuz, što je uticalo na pomeranja ključnih indeksa i cena sirovina. Prema zvaničnim podacima, cena zlata na svetskim berzama porasla je za 1,02 odsto na 4.301,10 dolara za uncu, dok je cena srebra takođe zabeležila rast. Istovremeno, evropske akcije su oslabile, a tržišni sentiment ostao oprezan nakon najave Federalnih rezervi Sjedinjenih Država (Fed) o mogućem dodatnom povećanju kamatnih stopa kako bi se obuzdala inflacija.
Fjučersi na američki S&P 500 indeks porasli su za 0,9 odsto, dok su Nasdaq fjučersi ojačali 1,5 odsto, nadoknađujući pad američkog referentnog nivoa od 1,2 odsto u prethodnom danu. Fed je signalizirao da bi dalje povećanje kamata moglo biti neophodno, što je dodatno uticalo na volatilnost na tržištima kapitala. Pad kamatnih stopa nije najavljen, a investitori su oprezni zbog rizika od nastavka inflatornih pritisaka.
Na tržištu sirovina, cena nafte Brent opala je 1,22 odsto na 77,71 dolara za barel, dok je prirodni gas zabeležio pad od 1,14 odsto na 2,9005 dolara. Pad cena energenata povezan je sa smanjenjem geopolitičkih tenzija nakon sporazuma i ponovnog otvaranja jednog od najvažnijih svetskih naftnih pravaca.
Na deviznom tržištu, evro je zabeležio blagu korekciju, oslabivši 0,02 odsto na 117,0064 dinara, prema aktuelnim podacima. Kretanje kursa dolara prema evru i dalje je pod uticajem monetarne politike Feda i oporavka globalnog apetita za rizikom.
Tržište kriptovaluta takođe je registrovalo pad – bitcoin je oslabio 0,7 odsto na 63.989 dolara, dok je ethereum pao 1,03 odsto na 1.730,9 dolara. Ove promene ukazuju na nastavak volatilnosti i nesigurnosti među investitorima.
Uprkos pozitivnom pomaku na američkim berzama, evropske deonice ostaju pod pritiskom zbog zabrinutosti oko inflacije i mogućeg zaoštravanja monetarne politike. Analitičari ističu da će naredni period biti obeležen pažljivim praćenjem odluka centralnih banaka i razvoja geopolitičkih odnosa, što će direktno uticati na cenu sirovina i tokove kapitala na globalnom nivou.