Rashodi države porasli 18,8 odsto, dok su prihodi rasli 10,6 odsto; deficit gotovo četiri puta veći nego prošle godine
Konsolidovani deficit budžeta Republike Srbije iznosio je 112,9 milijardi dinara (oko 963 miliona evra) na kraju prva tri meseca 2026. godine, pokazuju zvanični podaci Ministarstva finansija o izvršenju budžeta. Ovaj rezultat predstavlja značajan rast u odnosu na isti period prethodne godine, kada je deficit iznosio 28,6 milijardi dinara. Ukupan deficit u 2025. godini bio je 252,8 milijardi dinara, što implicira da bi, ukoliko se trenutni tempo zadržao, prošlogodišnji manjak mogao biti dostignut već sredinom godine.
Na prihodnoj strani, budžetski prihodi su zabeležili realni rast od 10,6 odsto. Najveći pojedinačni doprinos ostvario je porez na dobit, sa realnim rastom od 29 odsto, dok je prihod od poreza na dodatu vrednost (PDV) porastao 5,8 odsto, što je ipak manje od rasta prometa na malo, koji je iznosio 8,3 odsto prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Sa druge strane, prihodi od akciza, kao drugog najznačajnijeg poreskog prihoda, smanjeni su realno za 1,4 odsto, pre svega zbog smanjenja naplate akciza na gorivo za 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Na rashodnoj strani, primetan je ubrzani rast državne potrošnje. Kapitalni rashodi su porasli za 64,4 odsto realno, dok su izdaci za subvencije povećani čak 68,8 odsto. Kategorija „ostali tekući rashodi“ zabeležila je rast od 71 odsto, a u ovu stavku ulaze dotacije nevladinim organizacijama, finansiranje rada političkih subjekata, sportski savezi, podrška pravosudnim organima i lokalnim zajednicama, kao i plaćanja poreza, taksi, kazni, penala i kamata. Ministarstvo finansija u objavljenom izveštaju nije navelo detaljno objašnjenje ovako visokog povećanja ovih rashoda.
Najveći pojedinačni rashod ostaju primanja zaposlenih, koja su povećana za 12,9 odsto, dok su izdaci za kupovinu roba i usluga porasli 15,7 odsto. Izdaci za penzije beleže rast od 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Poređenjem podataka jasno je da rast rashoda znatno nadmašuje rast prihoda, što generiše ubrzano povećanje budžetskog deficita. Ukoliko se postojeća dinamika zadrži, postoji rizik da ukupni deficit do kraja godine premaši ranije projektovane iznose, što bi moglo imati fiskalne implikacije na održivost javnih finansija.
Detaljnije objašnjenje strukturnih faktora rasta pojedinih rashodnih stavki, kao i eventualne mere za stabilizaciju javnih finansija, nisu objavljene u trenutnom izveštaju Ministarstva finansija.