Hrvatska omogućila kupovinu kriptovalutama, dok u Srbiji zakon zahteva posrednika sa posebnom dozvolom
U Hrvatskoj potrošači mogu da plaćaju kriptovalutama u velikim trgovinskim lancima kao što je Konzum, dok u Srbiji ovaj način plaćanja još nije moguć zbog zakonskih ograničenja. Tehnički, sistem u kojem bi kupac platio kriptovalutom iz svog digitalnog novčanika, a trgovac primio dinare na račun u roku od nekoliko sekundi, već postoji. Kako objašnjava poreski savetnik Miloš Praštalo, prepreka nije tehnološka, već regulatorna i poresko-pravna, jer Zakon o digitalnoj imovini ne prepoznaje ovakav model plaćanja.
Prema članu 97 Zakona o digitalnoj imovini, plaćanje digitalnom imovinom u trgovini na malo dozvoljeno je isključivo preko pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom, koji ima odgovarajuću dozvolu za tu uslugu. To znači da potrošač ne može direktno preneti kriptovalutu trgovcu, već mora postojati licencirani posrednik koji će digitalnu imovinu konvertovati u dinare, sprovesti AML/KYC procedure identifikacije i preneti dinare trgovcu uz dozvolu nadležnog organa.
Prema javnom registru Narodne banke Srbije, postoje registrovani pružaoci usluga povezanih sa virtuelnim valutama. Međutim, dostupni podaci pokazuju da nijedan od njih trenutno nema dozvolu koja bi omogućila model u kojem bi kupac mogao da plaća kriptovalutama u maloprodaji i da trgovac legalno primi dinare.
Ovakav regulatorni okvir za sada onemogućava građanima Srbije da koriste kriptovalute za svakodnevne kupovine, za razliku od pojedinih zemalja u regionu koje su već implementirale ovakve modele. Stručnjaci naglašavaju da je tehnološka baza spremna, ali da je potrebno izmeniti ili dopuniti regulatorni okvir kako bi direktna plaćanja kriptovalutama postala dostupna i na domaćem tržištu.