Agrarni sektor doprinosi 10 do 12 odsto BDP-a, voćari najavljuju natprosečan rod trešanja i kajsija
Poljoprivrednici u Srbiji ove godine beleže značajno bolji prinos nakon četiri sušne sezone, a klimatske nepogode su zaobišle voćnjake i oranice. Proizvođači i analitičari očekuju prosečan ili natprosečan rod, posebno kod pšenice i suncokreta, koji su posejani na većim površinama nego prethodne godine, dok su kukuruz i soja ostali u drugom planu zbog slabije otpornosti na sušu.
Voćari su optimistični, a proizvođači trešanja i kajsija navode da su ove godine klimatski uslovi pogodovali razvoju voća. Zlatko Ignjatović, voćar iz Ritopeka, ocenjuje da su pojedine kulture „prerodile“ u odnosu na prošlu godinu. „Vidite i sami kakav je to rod. Po mom mišljenju neke kulture su čak i prerodile“, istakao je Ignjatović.
Ratar iz Pavlovca Žarko Kovačević procenjuje prinos pšenice na šest i po do sedam tona po hektaru i kaže da su kiše u maju donele dodatni optimizam nakon što kasni mraz nije napravio značajniju štetu. „Pre ovoga je bilo u kritičnom stanju, mislim da ćemo izvući neki prinos šest i po do sedam tona po hektaru“, navodi Kovačević.
Agroekonomista Žarko Galetin izjavio je da se očekuje prosečan ili iznadprosečan prinos, što može doprineti rastu domaće poljoprivrede i ukupnog BDP-a. „To bi značilo da bi naša poljoprivreda i agrar zajedno sa prerađivačkom industrijom koji participira u strukturi BDP-a negde između 10 i 12 odsto, mogao da bude ove godine generator rasta BDP-a, a ne jedan kočničar“, naglasio je Galetin.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić istakao je da poljoprivreda iz godine u godinu beleži rast dodate vrednosti, iako klimatske promene predstavljaju izazov za sektor. Stručnjaci zaključuju da bi ovogodišnji rezultati mogli pozitivno uticati na ukupnu ekonomsku sliku zemlje.