Uprkos četiri puta većim ulaganjima nego 2012. godine, stočni fond i dalje opada zbog administrativnih prepreka i neuređenog tržišta
Država Srbija izdvojila je 124 milijarde dinara (oko 1,06 milijardi evra) za podsticaje u agraru u 2026. godini, što je četiri puta više nego 2012. godine, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. I pored gotovo polovine već isplaćenog budžeta, domaći odgajivači goveda upozoravaju da subvencije same po sebi nisu dovoljne da zaustave pad stočnog fonda, ukoliko ne dođe do strukturnih promena u sektoru.
Na sastanku Udruženja Agroprofit, stočari su istakli da su administrativne prepreke za izvoz, kao i nedostatak rečnih luka za transport stoke na Dunavu, ključni razlozi zbog kojih govedarska proizvodnja stagnira, uprkos državnim ulaganjima. Kao rešenje, zahtevaju formiranje posebne Uprave za stočarstvo, strožu kontrolu selekcije i porekla grla, i hitno uređenje rečnih terminala na Dunavu radi olakšanog izvoza.
Pored toga, predložena je i inicijativa za pokretanje brenda „Junetina iz prirode“, sa ciljem da se domaće farme koje ispunjavaju najviše standarde prepoznaju i diferenciraju na tržištu, što bi proizvođačima omogućilo veću zaradu i konkurentnost.
Ministarstvo poljoprivrede, s druge strane, ističe da je stabilnost agrarnog sektora direktno povezana sa stabilnošću države. „Danas smo pričali o onome što najviše brine poljoprivrednike – novcu. Kada novac stigne na vreme, zadovoljni su“, rekao je ministar Glamočić, dodavši da je već 48 odsto budžeta za podsticaje isplaćeno, najviše za biljnu i stočarsku mehanizaciju, a da isplata za priplodna grla kreće naredne nedelje.
Za IPARD 3 program isplaćeno je 10 miliona evra, a do kraja godine planirano je ukupno 31 milion evra. Direktor Uprave za agrarna plaćanja, Nemanja Lečić, naveo je da su mere za ruralni turizam predviđene za jesenji poziv, kao i da je digitalizacija poljoprivrede prioritet, sa proširenjem e-agrara i uvođenjem LPIS sistema za praćenje parcela.
U Ministarstvu ističu da je rekordni budžet za savetodavne službe usmeren na podršku digitalizaciji i podizanju standarda domaće poljoprivrede. Mere ruralnog razvoja planirane su za drugu polovinu godine, a cilj je zadržavanje mladih na selu i unapređenje konkurentnosti sektora.
Uprkos većim državnim izdvajanjima i pokretanju novih programa, analize pokazuju da bez suštinskih reformi u organizaciji tržišta, rešavanja logističkih barijera i unapređenja veterinarske i genetske kontrole, očekivani napredak u sektoru tovnog govedarstva i dalje izostaje.