Španija čini polovinu ukupne fiskalne podrške, dok analitičari upozoravaju na neefikasnost širokih mera i rizik za fiskalnu stabilnost EU
Zemlje Evropske unije obavezale su se da izdvoje više od 10 milijardi evra za zaštitu potrošača i preduzeća od posledica energetskog šoka izazvanog ratom na Bliskom istoku, pokazuju najnovije analize istraživačkog centra Brojgel. Ove fiskalne mere imaju za cilj da ublaže rast cena energije, ali stručnjaci upozoravaju da većina sredstava ide na široke i nedovoljno ciljane intervencije, poput opštih poreskih olakšica, koje ne odgovaraju preporukama Evropske komisije.
Prema analizi Brojgela, čak četiri petine najavljenih mera zasniva se na opštim fiskalnim podsticajima, umesto na precizno usmerenoj pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva i privrede. Evropska komisija je više puta naglasila potrebu za privremenim i targetiranim intervencijama, kako bi se izbegla dodatna fiskalna opterećenja i destabilizacija tržišta.
Najveći deo fiskalne podrške dolazi iz ekonomski najjačih članica EU. Španija predvodi sa skoro polovinom ukupnih izdvojenih sredstava, dok Nemačka zauzima drugo mesto. U Italiji se već upozorava da nedostatak fiskalnog prostora otežava mogućnost dugoročnog odgovora na energetske šokove, što otvara pitanje održivosti ovakvih politika.
Energetska kriza dolazi u trenutku kada evropske ekonomije još uvek osećaju posledice rata u Ukrajini, koji je prethodno doveo do rekordnih cena gasa i ukupne potrošnje EU veće od pola biliona evra za podršku domaćinstvima i firmama. U novonastalim uslovima, analitičari upozoravaju da se ponavljaju greške iz 2022. godine, budući da široke mere mogu podstaći dodatnu potražnju i time povećati inflatorni pritisak.
Evropska komisija procenjuje da je od izbijanja rata na Bliskom istoku EU potrošila još 20 milijardi evra na uvoz fosilnih goriva, što dodatno opterećuje bilanse država članica. Brojgel kao nezavisni istraživački institut sa sedištem u Briselu kontinuirano prati efikasnost evropske ekonomske politike, uključujući makroekonomske indikatore, fiskalna pravila i konkurentnost.
Stručnjaci ističu da bi preciznije mere i bolje usmeravanje fiskalne podrške mogle doprineti stabilizaciji tržišta i fiskalne održivosti, dok široke intervencije nose rizik od dodatnog pogoršanja ekonomske slike u EU.