Pad cena energenata moguć nakon američko-iranskog sporazuma, ali inflacija u sektoru usluga i dalje visoka
Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da podigne kamatnu stopu na depozite za 0,25 procentnih poena, tako da ona sada iznosi 2,25 odsto. Ova mera je sprovedena kako bi se ograničio uticaj rasta cena energenata na ukupnu inflaciju u evrozoni, navela je predsednica ECB Kristin Lagard. U poslednjim mesecima, tržišta su izražavala zabrinutost zbog mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza, što bi moglo izazvati dugotrajan rast cena nafte i gasa i dodatno doprineti inflatornim pritiscima u evrozoni.
Lagard je izjavila da bi smirivanje tenzija na Bliskom istoku i mogući sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogli doprineti stabilizaciji cena energenata, što bi imalo pozitivan efekat na inflaciju. “Ako ove vesti budu potvrđene događajima u narednim danima i potpisivanjem memoranduma o razumevanju, onda je to dobra vest. Možemo samo da je pozdravimo”, istakla je Lagard. Ipak, upozorila je da kriza još nije potpuno rešena i da pitanje obogaćivanja uranijuma ostaje tema budućih pregovora koji bi trebalo da rezultiraju formalnim sporazumom.
Prema njenim rečima, iako bi pad cena nafte i gasa mogao da smanji ukupni inflatorni pritisak, ECB ostaje oprezna zbog domaćih faktora. “Još nismo završili ovu priču”, napomenula je Lagard, naglašavajući da su prisutni takozvani ‘efekti drugog kruga’, kada se početni rast cena energenata prenosi na plate, usluge i cene koje formiraju preduzeća.
Posebnu pažnju ECB posvećuje sektoru usluga, gde inflacija ostaje visoka uprkos globalnim promenama cena energenata. Centralna banka će nastaviti da prati situaciju i prilagođava monetarnu politiku prema aktuelnim ekonomskim uslovima.