Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija dobijaju sredstva za inovacije, obrazovanje i digitalizaciju, dok Srbija i BiH nisu obuhvaćene ovim krugom finansiranja
Evropska komisija je odobrila ukupno 212,8 miliona evra za Albaniju, 89,3 miliona evra za Crnu Goru i 142,1 milion evra za Severnu Makedoniju kroz Instrument za reforme i rast, saopšteno je 20. maja 2026. godine. U okviru ovog paketa, Albanija je dobila 49 miliona evra, Crna Gora 44,2 miliona evra, a Severna Makedonija 65,7 miliona evra, nakon što su Evropska komisija i zemalje korisnice potvrdile napredak u reformama koje se odnose na konkurentnost, inovacije, obrazovanje i digitalizaciju.
Za Albaniju, reforme su obuhvatile poboljšanje poslovnog okruženja, olakšavanje investicija i inovacija, kao i proširenje pristupa finansiranju, posebno za startapove i kompanije u zelenom i digitalnom sektoru. Od iznosa od 49 miliona evra, 22,8 miliona evra biće direktno prebačeno u državni budžet, dok će ostatak biti namenjen investicionim projektima kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).
Crna Gora je ostvarila napredak u oblasti istraživanja i inovacija, sa posebnim naglaskom na podršku naučnicima, preduzećima i istraživačkim institucijama, kao i na jačanje nacionalnog inovacionog ekosistema. Od 44,2 miliona evra, 20,6 miliona će biti usmereno u državni budžet, dok su preostala sredstva dostupna za investicione projekte putem WBIF-a.
Severna Makedonija je unapredila finansiranje osnovnog i srednjeg obrazovanja i proširila pristup digitalnoj infrastrukturi i IT opremi u školama. Od odobrenih 65,7 miliona evra, 30,6 miliona evra ide u državni budžet, dok je ostatak namenjen za investicione projekte kroz WBIF.
Sredstva preko WBIF-a, po odobrenju upravnog odbora, biće usmerena u projekte održivog transporta, čiste energije, digitalizacije i razvoja ljudskog kapitala, u saradnji sa partnerima iz regiona i međunarodnim finansijskim institucijama.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos istakla je da Plan rasta pravi stvarnu razliku u svakodnevnom životu ljudi na Zapadnom Balkanu, navodeći konkretne primere: olakšano pokretanje posla u Albaniji, veću podršku naučnicima u Crnoj Gori i bolji pristup modernoj IT opremi za studente u Severnoj Makedoniji.
Plan rasta za Zapadni Balkan, usvojen 2023. godine, ima za cilj da omogući zemljama regiona koristi od članstva u EU pre formalnog pristupanja, kroz integraciju u jedinstveno tržište, jačanje regionalne saradnje i povećanje pretpristupnog finansiranja. U ovom krugu, sredstva nisu dodeljena Srbiji ni Bosni i Hercegovini.