Srbija, kao i Evropa, suočava se sa problemom prevelikog broja startapova dok samo 365 kompanija dostiže vrednost jednoroga
Evropski centar za razvoj inovacionih sistema (EFIS) istakao je na 18. godišnjoj konferenciji Instituta ekonomskih nauka da startapovi u Evropi predstavljaju izazov jer ih je više od 225.000, a tek 365 njih postaje jednorog, što znači da im vrednost prelazi milijardu dolara. Ovaj podatak ukazuje na značajnu fragmentaciju tržišta i ističe glavni izazov: put od laboratorije do globalnog tržišta. Srbija deli ovu situaciju sa ostatkom Evrope, istaknuto je na događaju održanom u Beogradu.
Previše startapova, nedovoljno skaliranja
Prema rečima Alastaira Reida, izvršnog direktora EFIS-a i koordinatora Evropske tabele inovacija, stvaranje velikog broja startapova postaje cilj sam po sebi, dok izostaje ekonomska transformacija. „Evropa ima više od 225.000 startapova, ali samo oko 365 jednoroga. To je drastičan zaostatak u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama“, izjavio je Rid na konferenciji. On je naglasio da je glavni prioritet skaliranje startapova, a ne njihovo dalje umnožavanje. Preveliki broj manjih kompanija razbija inovacioni ekosistem i otežava ulazak na globalno tržište.
Put do tržišta i poređenje sa SAD
Podaci Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) pokazuju da je Evropa daleko iza Sjedinjenih Američkih Država po broju kompanija koje uspevaju da se probiju do statusa jednoroga. Osim toga, OECD navodi da je početno finansiranje startapova u Evropi na sličnom nivou kao u SAD, ali da je kasnija faza rasta znatno izazovnija. Na taj način, mnoge evropske inovacije ostaju ograničene na laboratorijski nivo, bez izlaska na šire tržište. Srbija se suočava sa istim problemom, jer rast broja novih firmi ne podrazumeva automatski ekonomski efekat na nacionalni nivo.
Fragmentacija inovacionog sistema i ekonomske posledice
Fragmentacija inovacionog sistema, prema EFIS-u, vodi ka smanjenju potencijala za stvaranje globalno relevantnih kompanija. Kao rezultat, investicije se raspršuju, a inovacije često ne dobijaju potrebnu podršku za širenje. Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, gde je ekosistem fokusiran na brzi rast i globalnu ekspanziju, Evropa i Srbija često ostaju na nivou pilot-projekata i lokalnih rešenja. Ovaj trend povećava rizik od zaostajanja u globalnoj inovacionoj trci.
Preporuke za srpsko tržište
Prema zaključcima sa konferencije, Srbiji nije potrebno više startapova, već efikasniji sistem za skaliranje postojećih firmi. Pored toga, potrebno je bolje povezivanje sa investitorima i jačanje institucionalne podrške. Takođe, ključnu ulogu imaju transfer znanja i saradnja između naučnih institucija i privrede. Na kraju, stvaranje povoljnog okruženja za razvoj globalno konkurentnih kompanija postaje prioritet, kako bi startapovi u Evropi i Srbiji doprinosili realnim ekonomskim rezultatima.