Cene biljnog ulja porasle 5,9 odsto, žitarica 0,8 odsto, a pirinča 1,9 odsto zbog viših troškova energije i poremećaja na tržištu
Globalne cene hrane nastavile su rast i u aprilu, pokazuje najnoviji izveštaj Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO). Prema podacima, referentni FAO indeks cena prehrambenih proizvoda dostigao je 130,7 poena, što predstavlja rast od 1,6 odsto u odnosu na mart i dva procenta više nego u istom periodu prošle godine. Najveći doprinos rastu dali su biljna ulja, čiji je indeks skočio za 5,9 odsto u odnosu na prethodni mesec, dostigavši najviši nivo od jula 2022. godine. Cene palminog, sojinog, suncokretovog i ulja uljane repice porasle su usled viših cena nafte i povećane potražnje za biogorivima.
Rast globalnih cena hrane, prema FAO, dodatno je podstaknut višim troškovima energije i poremećajima izazvanim sukobom na Bliskom istoku. Indeks cena žitarica porastao je za 0,8 odsto na mesečnom nivou, što se pre svega odnosi na pšenicu i kukuruz, dok je indeks cena svih vrsta pirinča povećan za 1,9 odsto zbog većih troškova proizvodnje i marketinga u zemljama izvoznicama.
FAO naglašava da su i cene mesa nastavile uzlazni trend — indeks cena mesa dosegao je novi rekord, rastući za 1,2 odsto u odnosu na mart i čak 6,4 procenta u odnosu na isti period prošle godine, sa posebnim naglaskom na goveđe meso. S druge strane, indeks cena mlečnih proizvoda zabeležio je pad od 1,1 odsto, dok je cena šećera smanjena za 4,7 odsto, što FAO objašnjava očekivanjima o obilnim globalnim zalihama.
Glavni ekonomista FAO-a, Maksimo Torero, istakao je da globalni poljoprivredno-prehrambeni sistemi i dalje pokazuju otpornost uprkos poremećajima povezanim sa krizom u Ormuskom moreuzu, dok je segment biljnog ulja posebno pogođen rastom cena nafte i većom tražnjom za biogorivima.
U izveštaju se navodi i da je FAO povećao prognozu globalne proizvodnje žitarica za 2025. godinu na 3,04 milijarde tona, što je rast za šest miliona tona u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, prognoza proizvodnje pšenice za 2026. godinu revidirana je naniže na 817 miliona tona.
Ovi trendovi ukazuju na nastavak volatilnosti na globalnom tržištu hrane, pri čemu cene ključnih prehrambenih sirovina ostaju pod pritiskom energetskih troškova i geopolitičkih rizika.