Istraživanje Boston Consulting Group analizira dva scenarija: tehnološki napredak i ekonomska fragmentacija, uz ključnu ulogu veštačke inteligencije i energetike
Svet bi do 2050. godine mogao da doživi radikalnu promenu ekonomske strukture, pokazuje istraživanje Boston Consulting Group Henderson Institute, koje analizira više od 100 globalnih megatrendova i gotovo jedan vek ekonomskih i društvenih podataka. Prema ovom izveštaju, globalizacija kakvu danas poznajemo više nije zagarantovana, a ekonomski pejzaž može se transformisati prema jednom od dva osnovna scenarija.
Prvi scenario predviđa svet u kojem tehnološki napredak i veštačka inteligencija vode ka povećanju produktivnosti, skraćenju radnog vremena i boljem kvalitetu života. U ovom modelu, obnovljivi izvori energije postaju dominantni, a države uspevaju da ispune klimatske ciljeve. Automatizacija bi, prema ovom scenariju, mogla omogućiti ljudima više slobodnog vremena i razvoj novih profesija koje danas još ne postoje.
Drugi scenario, koji istraživanje naziva „digitalnim darvinizmom“, predviđa koncentraciju tehnoloških i ekonomskih resursa u rukama malog broja korporacija i država. Većina stanovništva u tom modelu radiće nesigurne i slabo plaćene poslove, pod stalnim digitalnim nadzorom. Ekonomija bi se dodatno fragmentirala, a globalizacija zamenila formiranjem ekonomskih blokova, sa zasebnim lancima snabdevanja, energetskim sistemima, valutama i digitalnim mrežama.
Istraživanje posebno naglašava da su pandemija, ratovi, energetske krize i trgovinski sukobi ubrzali proces regionalizacije. U praksi, to znači da velike sile mogu formirati sopstvene zatvorene ekonomske blokove, smanjujući međusobnu saradnju i povećavajući ekonomski jaz između regiona.
Jedan od ključnih izazova biće uticaj veštačke inteligencije na tržište rada. Administrativni, logistički, proizvodni i finansijski poslovi, kao i deo kreativnih industrija, već su pod pritiskom automatizacije. Milioni radnih mesta mogli bi nestati ili se radikalno promeniti, dok bi mali broj ljudi generisao najveći deo ekonomske vrednosti. Optimističan scenario predviđa skraćenu radnu nedelju i više slobodnog vremena, ali postoji i rizik od rasta ekonomskih nejednakosti.
Klimatske promene i energetika izdvojene su kao odlučujući faktori buduće ekonomske moći. Države koje prve osiguraju kontrolu nad obnovljivim izvorima energije i retkim mineralima, kao i tehnološku dominaciju u zelenoj tranziciji, mogle bi postati novi globalni centri moći. Nasuprot tome, zemlje zavisne od fosilnih goriva i zastarelih industrija suočiće se sa ekonomskim zaostajanjem i rastom socijalnih problema.
Autori istraživanja smatraju da poslovni lideri i dalje potcenjuju brzinu i obim promena. Kompanije već prilagođavaju strategije – od vraćanja proizvodnje bliže domaćim tržištima do ulaganja u energetsku nezavisnost i digitalnu bezbednost. Kako navodi izveštaj, budućnost ekonomske globalizacije daleko je od izvesne, a ekonomski sistem do 2050. godine može postati neprepoznatljiv u odnosu na današnji.