Hrvatska emituje štedne obveznice od milijardu evra uz kamatu od najmanje tri odsto godišnje, dok Srbija poslednji put emitovala 80 miliona evra 2017. godine
Građani Srbije trenutno u bankama drže 13,7 milijardi evra i 96,3 milijarde dinara na štednji, prema ekonomskim analizama. U isto vreme, Hrvatska je najavila početak emitovanja štednih obveznica u vrednosti od milijardu evra, sa godišnjom kamatom od najmanje tri odsto, namenjenih prvenstveno građanima koji žele da plasiraju svoju ušteđevinu uz povoljnije uslove. Srbija je poslednji put emitovala štedne obveznice 2017. godine, kada je prodato manje od četvrtine planirane emisije ukupne vrednosti 80 miliona evra.
Stručnjaci smatraju da bi država trebalo ponovo da pokuša da mobiliše sredstva građana koja se nalaze na štednim računima. Prema rečima partnera u WM Equity Partners, Milana Marinkovića, idealan štedni proizvod bio bi državna obveznica nominovana u dinarima, sa kamatnom stopom tri do četiri procentna poena iznad očekivane inflacije, dostupna građanima online. Marinković je naglasio i da su obveznice oslobođene poreza, dok se kod štednje u bankama prednost ogleda u mogućnosti ugovaranja putem interneta.
Glavni broker brokerskog društva Momentum Securities, Nenad Gujaničić, ukazao je na “rupu” na domaćem tržištu kapitala koju bi štedne obveznice mogle da popune. On je istakao da se državne obveznice denominovane u evrima sa dospećem 2027. godine mogu kupiti sa prinosom većim od šest procenata, dok deponenti u bankama za isti period mogu ostvariti efektivnu kamatnu stopu od najviše tri odsto. Gujaničić navodi da bi na drugim tržištima ovakav disparitet brzo doveo do arbitraže i izjednačavanja prinosa, ali da u Srbiji to nije slučaj, pre svega zbog niske edukovanosti deponenata i preferencije države za saradnju sa međunarodnim investicionim bankama.
I dok Hrvatska očekuje veliki interes građana za štedne obveznice, domaći stručnjaci ističu da bi i Srbija mogla da iskoristi potencijal štednje, uz odgovarajuće uslove i pristupačnost proizvoda.