Kompanija Zvernec South Adriatic Development dobila dve razvojne dozvole u 2025. godini, način izdavanja podseća na procese u Beogradu
Kompanija Zvernec South Adriatic Development, koja je u vlasništvu firme Universal Properties Projects BV registrovane u Holandiji, planira izgradnju velikog luksuznog turističkog kompleksa na južnoj obali Albanije, u blizini Zverneca i lagune Narta. Prema podacima iz albanskog poslovnog registra, ova firma je preko mreže povezanih kompanija povezana i sa projektom na ostrvu Sazan, kao i sa dvojicom katarskih investitora, braćom Ramezom i Mohamedom Al-Kajatom, sa kojima sarađuje i američki investitor Džared Kušner.
Sličnosti sa dešavanjima u Beogradu ogleda se u načinu obezbeđivanja dozvola i otpočinjanja radova. U Srbiji je pokušaj obnove Generalštaba, koji je trebalo da realizuje investiciona firma Affinity Partners u saradnji sa Al-Kajatima, propao nakon što je otkrivena zloupotreba položaja i falsifikovanje dokumenata, zbog čega su sada pokrenuti sudski procesi protiv više zvaničnika.
U Albaniji, radovi su započeti 30. aprila rano ujutru, bez javne najave i informativne table na gradilištu. Ekološki aktivista Taulant Bino zatekao je teške kamione i radnike koji su ograđivali deo zaštićenog područja, a iz razgovora sa radnicima saznao je da se radi o početku izgradnje kampa za radnike koji je deo šireg turističkog projekta. Inspektori Uprave za zaštićena područja u Valoni su 2. maja zatražili građevinsku dozvolu, ali im je umesto toga predstavljen dopis Nacionalne agencije za teritorijalni razvoj (AZHT), koji nije imao pravnu snagu građevinske dozvole.
Dokument AZHT-a pokazuje da je Nacionalni savet za teritorijalni razvoj 29. aprila dao odobrenje za pripremne radove, ali konačna potvrda još nije izdata, jer proces provere i ispunjavanja uslova nije bio završen. Kompanija Zvernec South Adriatic Development je tokom januara i aprila 2025. godine dobila dve razvojne dozvole za izgradnju kompleksa, ali su okolnosti pod kojima su dozvole pribavljene i dalje predmet pažnje javnosti i ekoloških organizacija.
Ovakav razvoj događaja pratio je i proteste lokalnog stanovništva i ekoloških udruženja, zabrinutih zbog uticaja na jedan od najvažnijih ekosistema u Albaniji. U lokalnoj administraciji u Valoni nije postojala zvanična informacija o radovima, a komunikacija sa kompanijom odvijala se isključivo preko centralnih institucija u Tirani. Slučaj pokazuje paralele sa načinom na koji su u Srbiji pokretani i realizovani veliki urbanistički projekti, posebno u pogledu transparentnosti i uključivanja javnosti.