Srbija se nalazi na 116. mestu od 182 zemlje prema indeksu korupcije, devizni kurs šteti izvoznicima, a privredni rast opada više od godinu dana
Prema oceni ekonomiste Danila Šukovića, Srbija se nalazi među zemljama sa najvišim nivoom korupcije na svetu, zauzimajući 116. mesto od 182 zemlje prema zvaničnim indeksima. On naglašava da je korupcija prisutna u svim delovima društva, uključujući pravosuđe, policiju, državne institucije i medije, što prema definiciji Svetske banke Srbiju svrstava u kategoriju ‘zarobljenih država’, gde institucije ne funkcionišu u interesu građana, već pojedinaca iz političkih ili kriminalnih struktura.
Šuković ističe da građani Srbije značajno plaćaju cenu visoke korupcije, pri čemu su državne odluke o dodeli poslova, subvencija i prodaji imovine često netransparentne i van zakonskih procedura. On ukazuje na lošu praksu sklapanja državnih ugovora bez javnih tendera i aukcija, što dodatno otežava borbu protiv korupcije. Prema njegovim rečima, rešenje problema vidi se kroz smenu vlasti i jačanje transparentnosti svih institucija.
Ekonomske posledice ovakvog sistema ogledaju se u padu privrednog rasta, koji u Srbiji opada više od godinu dana. Šuković kao ključni uzrok navodi društvenu krizu, nestabilnosti u svetu, energetsku krizu, ali i preterano oslanjanje na strane investicije motivisane subvencijama, umesto na domaći privatni sektor i izvoznu privredu. Za male zemlje poput Srbije, on ističe da stabilan i dugoročan rast zavisi od izvoza koji mora činiti oko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Jedan od dodatnih problema je politika deviznog kursa, koja, prema Šukoviću, šteti domaćim izvoznicima jer godinama održava fiksni kurs dinara, dok je inflacija u Srbiji viša nego u Evropskoj uniji. Ovo rezultira gubicima za izvoznike zbog razlike u inflaciji i valutnom odnosu, pri čemu se deficit u trgovinskoj razmeni trenutno pokriva prihodima iz IT sektora, što predstavlja privremeno rešenje.
Šuković je naglasio da prihodi u državnom budžetu ne pokrivaju rashode i da se održivost ekonomske politike dovodi u pitanje u slučaju poremećaja deviznih priliva, na primer u turizmu ili IT sektoru. On je takođe kritikovao medijsku situaciju u Srbiji, ocenivši je kao ‘mrak’, sa zloupotrebom državnih resursa u svrhu političke promocije, što dodatno otežava dijalog i reformske procese.
U zaključku, Šuković smatra da bez transparentnosti, poštovanja zakona i podrške domaćem privatnom sektoru nije moguć stabilan privredni rast. On ukazuje da je pravo na slobodno mišljenje i izražavanje ključno za ekonomski i društveni napredak.