Stranim karticama u Srbiji plaćeno 211,26 milijardi dinara na POS terminalima, nova pravila snižavaju međubankarske naknade na 0,2–0,3 odsto
Narodna banka Srbije objavila je nacrt izmena zakona kojim se po prvi put uvode ograničenja međubankarskih naknada i za kartice izdate u inostranstvu, u svim slučajevima kada se njima plaća u Srbiji. Do sada je ovo ograničenje važilo isključivo za kartice koje su izdale banke sa sedištem u Srbiji, a novim propisima proširuje se i na strane kartice korišćene na prodajnim mestima i internet sajtovima domaćih trgovaca. Prema aktuelnom zakonu, međubankarska naknada za transakcije debitnim karticama u Srbiji ne sme biti viša od 0,2 odsto od iznosa transakcije, dok je kod kreditnih kartica limit postavljen na 0,3 odsto. Ovi procenti sada se primenjuju i na strane kartice – kada se u Srbiji plaća debitnom karticom iz inostranstva, naknada je 0,2 odsto, a za kreditne kartice 0,3 odsto.
Prema podacima Narodne banke Srbije za 2025. godinu, stranim karticama koje su izdale banke i drugi izdavaoci u inostranstvu na bankomatima u Srbiji podignuto je ukupno 80,5 milijardi dinara kroz 3,3 miliona transakcija. Na prodajnim mestima, preko POS terminala, stranim karticama je plaćeno robe i usluga ukupne vrednosti 211,26 milijardi dinara, kroz 59 miliona transakcija.
Nacrt zakona takođe uvodi ograničenje i za onlajn plaćanja – kada korisnik stranom karticom plaća na domaćem internet sajtu, maksimalna provizija može biti 1,15 odsto za debitne i 1,5 odsto za kreditne kartice. Ova promena ima potencijal da smanji troškove trgovaca koji prihvataju strane kartice, dok će banke koje su opremile prodavce POS terminalima ostvariti uštede na međubankarskim naknadama. S druge strane, efekti na strane izdavaoce kartica ostaju da se vide.
Kako je ranije obrazložila Narodna banka Srbije, međubankarsku naknadu banka prihvatilac (ona koja kod trgovca postavlja POS terminal) plaća banci koja je izdala karticu za svaku transakciju. Ove naknade se dalje prevaljuju na trgovce kroz trgovačku naknadu, a trgovci ih potom ugrađuju u cenu robe i usluga, tako da ih na kraju plaćaju svi potrošači, bilo da koriste karticu ili gotovinu.
Centralna banka ističe da je cilj izmena dodatno unapređenje pravnog okvira i transparentnosti za platne usluge i kartične transakcije, kao i snižavanje troškova prihvatanja kartica za trgovce, u skladu sa praksom Evropske unije. Javna rasprava o nacrtu izmena trajala je do 11. juna, a nova pravila očekuju se nakon usvajanja zakona.