Godišnji prihod domaćinstava u EU dostigao 40.000 evra, dok troškovi stanovanja rastu do 11.000 evra
Prosečna porodica u Evropskoj uniji ostvarila je nominalni godišnji prihod od 38.000 do 40.000 evra u 2026. godini, što predstavlja rast od 25 do 30 procenata u odnosu na 2007. godinu, prema zvaničnim podacima Eurostata o raspoloživom dohotku i harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP). Iako su nominalni prihodi porasli, realni životni standard u EU beleži stagnaciju, budući da su kumulativne stope inflacije u istom periodu iznosile 35 do 45 procenata, u zavisnosti od zemlje.
Kada se uzme u obzir inflacija, realni rast kupovne moći iznosi svega 10 do 15 procenata u proseku za EU, dok je u pojedinim južnim i istočnim članicama ovaj rast bio još niži ili gotovo nepostojeći. Struktura potrošnje domaćinstava promenjena je tokom ovog perioda: prema Eurostat COICOP klasifikaciji, izdaci za stanovanje, komunalije i energiju su sa 23 do 24 odsto ukupne potrošnje u 2007. porasli na 25 do 28 odsto danas.
U apsolutnim iznosima, prosečna porodica je za stanovanje 2007. godine izdvajala između 7.000 i 7.500 evra godišnje, dok sada ti troškovi iznose između 9.500 i 11.000 evra, što je nominalni rast od 30 do 50 procenata. Ovaj segment je identifikovan kao jedan od glavnih razloga za pad osećaja životnog standarda, jer cene nekretnina i kirija u mnogim evropskim gradovima rastu brže od zarada.
Troškovi hrane i bezalkoholnih pića, prema podacima Eurostata i HICP indeksa hrane, povećali su se sa 3.600 do 4.000 evra godišnje po domaćinstvu na 5.500 do 6.500 evra, što predstavlja rast od 60 do 70 procenata u poslednjih dvadeset godina. Ovi podaci ukazuju na to da, uprkos rastu nominalnih prihoda, povećanje osnovnih troškova života značajno utiče na realnu kupovnu moć građana Evropske unije.