Stručnjaci upozoravaju da u sektoru nuklearne energije ne postoje brza i jeftina rešenja, a ulaganja su dugoročna i zahtevna
Nuklearna energetika, kao segment energetskog sektora, karakteriše se visokim ulaznim troškovima i dugoročnim povraćajem investicija, bez mogućnosti brzog i jeftinog rešenja, istaknuto je na stručnom skupu u Beogradu. Prema rečima Milana Lazarevića, eksperta za energetiku, proces izgradnje nuklearnih kapaciteta zahteva višegodišnju pripremu, stroge regulatorne procedure i značajna finansijska sredstva, što ovu oblast čini posebno izazovnom za zemlje koje razmatraju ulazak na tržište nuklearne energije.
Lazarević je naglasio da investiranje u nuklearnu energetiku podrazumeva detaljnu analizu svih aspekata — od bezbednosti i zaštite životne sredine do stabilnosti energetskog sistema. On je istakao da je neophodno najmanje deset godina za realizaciju izgradnje nuklearne elektrane, uz ulaganja koja prevazilaze iznose potrebne za druge izvore energije, s obzirom na potrebu za specijalizovanom opremom, ljudskim resursima i tehničkim rešenjima.
U poređenju sa obnovljivim izvorima energije, ulaganja u nuklearnu infrastrukturu zahtevaju višestruko veće kapitalne izdatke, uz neizbežnu potrebu za međunarodnom saradnjom i transferom tehnologije. Stručnjaci ukazuju da ni najrazvijenije zemlje ne mogu da izgrade nuklearne objekte bez podrške međunarodnih partnera i dugoročnog planiranja. Lazarević je podvukao da su ekonomski i regulatorni rizici u ovom sektoru značajno viši nego kod klasičnih termoelektrana ili vetroparkova.
Prema njegovim rečima, izgradnja nuklearne elektrane uključuje i složen proces dobijanja dozvola, kao i izuzetno rigorozne bezbednosne standarde, što dodatno produžava vreme realizacije i povećava troškove. “U nuklearnoj energetici ne postoji ništa što je brzo i jeftino, a svaka faza zahteva dugoročno opredeljenje i stabilnu državnu politiku”, naveo je Lazarević.
Lazarević je istakao da je za zemlje u razvoju, poput Srbije, važno pažljivo razmotriti sve ekonomske, tehničke i društvene aspekte pre donošenja odluke o ulaganju u nuklearnu energetiku. On je upozorio da ne postoji univerzalan model, kao i da su iskustva razvijenih zemalja pokazala da su svi projekti dugotrajni i zahtevaju ogromna ulaganja.
Iz perspektive investitora, velika ulaganja u nuklearnu infrastrukturu znače i dug period povrata kapitala, što može uticati na zainteresovanost privatnog sektora. Prema rečima Lazarevića, samo stabilne i ekonomski snažne države mogu sebi priuštiti ovakve projekte, dok je za manje ekonomije preporučljivo da ulažu u diversifikaciju izvora i energetsku efikasnost.