Ekonomski rast usporava sa 3,4 na 2,8 odsto, uz inflatorne pritiske i rizike od dužih poremećaja
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavila je najnovije Ekonomske perspektive, prema kojima sukobi na Bliskom istoku direktno utiču na globalni ekonomski rast i izazivaju energetske šokove koji podstiču inflatorne pritiske. U izveštaju su predstavljena dva scenarija: prvi podrazumeva vremenski ograničene poremećaje, gde bi proizvodnja i trgovina energentima u regionu Persijskog zaliva mogle da se stabilizuju već sredinom godine, dok drugi scenario predviđa produžene poremećaje sve do 2027.
U slučaju ograničenog trajanja poremećaja, OECD procenjuje da će globalni ekonomski rast u tekućoj godini iznositi 2,8 odsto, što je pad u odnosu na prošlogodišnjih 3,4 odsto. Za sledeću godinu predviđa se ubrzanje rasta na 3,1 odsto. Prema istom scenariju, ekonomija Sjedinjenih Američkih Država beležiće rast od dva odsto u 2026. i 1,8 odsto u 2027. godini, dok će zona evra rasti 0,8 odsto ove, odnosno 1,2 odsto sledeće godine. Kineska ekonomija prognozira se na rast od 4,5 odsto u 2026. i 4,3 odsto u 2027.
Generalni sekretar OECD Matijas Korman istakao je da je globalna ekonomija ušla u 2026. godinu robusna, ali su se izgledi pogoršali sa početkom sukoba na Bliskom istoku. „Što duže budu trajali poremećaji, ekonomska i socijalna cena će biti veća“, naveo je Korman. On je dodao da bi svaka fiskalna podrška zemalja kao odgovor na trenutne potrese morala biti „dobro targetirana i privremena“ kako bi se izbeglo dalje povećanje javnog duga i očuvale inicijative za štednju energije.
OECD sugeriše da zemlje treba da postave temelje za snažniji rast kroz unapređenje poslovnog okruženja, razvoj veština i korišćenje prednosti veštačke inteligencije i drugih transformativnih tehnologija. S obzirom na trenutne rizike, naglašava se važnost privremenih i ciljano usmerenih fiskalnih politika kako bi se obezbedila makroekonomska stabilnost i održivost javnih finansija.