Ograničene zalihe mineralnog đubriva i veće cene repromaterijala prete povećanjem troškova i uticajem na cene hrane
Poljoprivrednici u Srbiji ulaze u sezonu prolećne setve suočeni sa nestašicom mineralnog đubriva i rastom cena repromaterijala, što bi moglo imati uticaj na troškove proizvodnje i krajnje cene hrane. Kako pokazuju zvanični podaci, ponuda mineralnog đubriva na tržištu trenutno je ograničena, dok su cene veštačkog đubriva i drugih inputa znatno više u odnosu na prethodnu sezonu.
Nestašica đubriva naročito pogađa proizvođače kukuruza i suncokreta, koji su najzastupljenije kulture u prolećnoj setvi. Prema informacijama sa terena, poljoprivrednici su prinuđeni da prilagode planove, smanjujući ili odlažući nabavku đubriva, što može uticati na prinose i kvalitet useva. Dodatno, cene mineralnih đubriva značajno su porasle, čineći inpute skupljim i smanjujući profitabilnost za proizvođače.
Osim đubriva, poskupljenje semena, hemijskih zaštitnih sredstava i goriva dodatno komplikuje ekonomsku računicu uoči setve. Poljoprivrednici ističu da troškovi po hektaru rastu iz godine u godinu, posebno u uslovima kada otkupne cene žitarica i uljarica ostaju pod pritiskom globalnih tržišnih dešavanja.
Stručnjaci upozoravaju da bi aktuelne okolnosti mogle dovesti do smanjenja obima proizvodnje pojedinih kultura ili nižih prinosa, što bi se reflektovalo na domaće zalihe i potencijalno povećalo cene hrane na tržištu. Pored toga, smanjenje upotrebe đubriva može dugoročno uticati i na plodnost zemljišta, dodatno otežavajući održivost poljoprivredne proizvodnje.
Poljoprivrednici se nadaju da će nadležne institucije preduzeti mere za stabilizaciju tržišta mineralnog đubriva i drugih ključnih inputa. Na terenu se razmatraju i alternativna rešenja, poput povećanja upotrebe organskih đubriva i smanjenja troškova kroz zajedničke nabavke. Ipak, do stabilizacije snabdevanja i normalizacije cena, očekuje se da će prolećna setva ostati pod pritiskom visokih troškova i neizvesnosti.
Situacija sa setvom u Srbiji deo je šireg globalnog trenda, gde poremećaji u lancima snabdevanja i rast cena energenata utiču na poljoprivrednu proizvodnju i bezbednost hrane. Poljoprivredni sektor u zemlji prati kretanja na svetskim tržištima, što dodatno povećava rizike i potrebu za efikasnim merama podrške domaćim proizvođačima.