Francuska vlada izdvojila 710 miliona evra za pomoć prevoznicima, dok se potrošnja goriva smanjuje drugi mesec zaredom
Potrošnja goriva u Francuskoj zabeležila je pad od 14 odsto u maju 2026. godine u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, kao direktna posledica poskupljenja naftnih derivata izazvanih ratom na Bliskom istoku, saopštio je ministar ekonomije Rolan Leskir. Prema zvaničnim podacima, ovaj pad potrošnje nastavlja trend iz aprila, kada je zabeleženo smanjenje od 11 odsto na godišnjem nivou.
Francuski potrošači su, prema rečima ministra, značajno promenili svoje navike i sada sipaju manje goriva, kao reakciju na skok cena. Vlada je reagovala dodatnim merama podrške profesionalnim prevoznicima, koji su među najpogođenijima usled rasta troškova, za šta je obezbeđeno 710 miliona evra iz budžeta. Međutim, s obzirom na trenutnu situaciju javnih finansija, izostale su masovne i neselektivne subvencije za gorivo kakve su bile primenjivane tokom 2022. godine.
“Kriza košta Francusku, tako da moramo da podelimo taj trošak”, izjavio je ministar Leskir, naglašavajući da su nove mere usmerene isključivo na najranjivije kategorije. Ministar je kritikovao praksu u Španiji, koja nastavlja da subvencioniše cenu goriva za sve, što povremeno koristi i francuskim građanima koji žive u pograničnim oblastima i odlaze u Španiju kako bi napunili rezervoare.
Leskir je dodatno istakao da Francuska nema problema sa zalihama goriva i kerozina, dajući uveravanja da je snabdevanje stabilno. Prema njegovim rečima, za Evropu je ovaj trenutak pre svega izazov sa cenama, a ne sa količinama energenata, dok se u Aziji beleže problemi i sa snabdevanjem.
Odluka vlade da suzdrži masovne subvencije deo je šire strategije fiskalne odgovornosti, pri čemu se podrška fokusira na sektore i građane koji su najviše ugroženi poskupljenjem goriva. Iako je ukupna potrošnja goriva u padu, stručnjaci ukazuju da bi posledice geopolitičkih tenzija mogle nastaviti da utiču na tržište nafte i potrošačke navike u čitavoj Evropi.
Francuska ekonomska javnost pažljivo prati dalje poteze vlade, posebno u kontekstu javnih finansija i održivosti budžetskih izdvajanja, dok evropske zemlje traže balans između fiskalne discipline i socijalne podrške u uslovima energetske krize.