Dogovor o vlasništvu nad NIS-om otežan zahtevima aktera i globalnim političkim okolnostima, Rafinerija Pančevo ostaje ključna tačka
Prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) kompanijama MOL iz Mađarske i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata traje duže nego što se očekivalo zbog kompleksnih pregovora i različitih interesa uključenih strana. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, istakao je da svi učesnici nastoje da ispregovaraju što povoljnije uslove za sebe i da su u igri ne samo ruski, mađarski i američki interesi, već i strateški zahtevi Srbije.
Stanić navodi da je važno da Srbija obezbedi što bolju poziciju u NIS-u, posebno kroz insistiranje na tzv. crvenim linijama, što dodatno komplikuje i usporava proces postizanja dogovora sa stranim partnerima. On smatra da događaji na Bliskom istoku mogu ubrzati pregovore, ali i ističe mogućnost da Gasprom, kao većinski vlasnik NIS-a, ostane u vlasničkoj strukturi ukoliko dođe do šireg političkog dogovora.
Prema Staniću, ADNOC je na globalnom tržištu energenata značajniji igrač od MOL-a, jer kontroliše ne samo preradu već i eksploataciju nafte, što bi im omogućilo jaču poziciju u budućem upravljanju NIS-om. “Njihov autoritet na međunarodnom tržištu energenata bio bi od posebnog značaja za održavanje sporazuma i funkcionisanje i MOL-a i NIS-a u tom okviru”, ocenio je Stanić.
Rafinerija Pančevo ostaje centralno pitanje u pregovorima, jer Srbija insistira na njenom daljem radu punim kapacitetom. Stanić upozorava da je dodatni izazov za ceo sektor fosilnih goriva i globalni trend ukidanja automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, što može uticati na buduću potražnju.
Stanić procenjuje da će MOL kao deo Evropske unije prioritetno čuvati svoje rafinerije u Mađarskoj i Slovačkoj, dok bi potencijalno gašenje kapaciteta van EU, kao što je Pančevo, predstavljalo manji teret. Zbog toga Srbija insistira na pravu preče kupovine i uticaju na strateške odluke kako bi zaštitila domaću naftnu industriju i sprečila eventualno smanjenje ili ukidanje proizvodnje u Pančevu.
U zaključku, prodaja NIS-a ostaje pod snažnim uticajem geopolitičkih faktora, strateških zahteva Srbije i različitih interesa međunarodnih aktera. Ishod će zavisiti od sposobnosti svih strana da pronađu kompromis koji će očuvati ključne industrijske kapacitete i omogućiti nastavak stabilnog snabdevanja tržišta Srbije.
Source: https://www.bizsrbija.rs/vesti/zasto-se-oduzila-prodaja-nis-a