Pad plata od 0,1 odsto u odnosu na januar, uz rast cena od 0,2 odsto, smanjuje realni standard građana i ističe razlike među sektorima
Uprava za statistiku Crne Gore (Monstat) objavila je da je prosečna neto zarada u februaru 2026. godine iznosila 1.025 evra, što predstavlja blagi pad od 0,1 odsto u poređenju sa januarom. Bruto zarada dostigla je 1.225 evra, dok je na godišnjem nivou prosečna neto plata porasla za 2,3 odsto. Međutim, rast potrošačkih cena od 0,2 odsto na mesečnom nivou doveo je do pada realne kupovne moći za 0,3 odsto, što znači da su građani za prosečnu zaradu mogli da kupe manje dobara i usluga nego u prethodnom mesecu.
Analiza sektorskih razlika pokazuje znatne disproporcije u visini zarada. Najviše prosečne plate zabeležene su u finansijskoj delatnosti, gde zaposleni u proseku primaju 1.623 evra, i u sektoru energetike sa 1.456 evra. Nasuprot tome, najniže prosečne zarade registrovane su u administrativnim i pomoćnim delatnostima (844 evra), kao i u umetnosti i rekreaciji (898 evra).
Na mesečnom nivou, rast plata je evidentiran u energetici za 2,5 odsto, rudarstvu za 1 odsto i obrazovanju za 0,8 odsto. Istovremeno, plate su najviše pale u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (1,7 odsto), kao i u uslužnim delatnostima. Ovakva kretanja ukazuju na nastavak trenda polarizacije zarada između pojedinih sektora.
Iako se prosečna zarada koristi kao osnovni indikator životnog standarda, stručnjaci upozoravaju da ova mera ne reflektuje realnu sliku zbog uticaja visokih zarada manjeg broja zaposlenih na ukupni prosek. Za precizniju procenu standarda potreban je podatak o medijalnoj zaradi, koji još uvek nije deo zvanične statistike u Crnoj Gori.
Blagi pad realnih zarada u februaru šalje snažan signal da nominalni rast plata nije dovoljan za očuvanje životnog standarda ukoliko inflacija ostaje prisutna. U ekonomskoj strukturi koja je snažno oslonjena na uvoz, rast cena dodatno ugrožava mogućnosti građana da izmiruju svakodnevne potrebe, čak i kada je prosečna plata iznad 1.000 evra.
Statistički podaci ukazuju na prividnu stabilnost, ali je realnost takva da plate stagniraju, dok troškovi života rastu, posebno za domaćinstva sa nižim primanjima. Bez uvođenja medijalnog indikatora, celovita slika standarda u Crnoj Gori ostaje nepotpuna.