U Srbiji i dalje rast nominalnih zarada, ali kupovna moć ne prati rast troškova
Radnici u Srbiji Međunarodni praznik rada dočekuju u okruženju u kojem se evidentira pad nezaposlenosti i nominalni rast zarada, ali svakodnevica ostaje mnogo složenija. Zvanična statistika potvrđuje da zaposleni u Srbiji rade duže od proseka u Evropskoj uniji, dok njihova primanja ne uspevaju da prate rast životnih troškova, što utiče na pad kupovne moći i narušava kvalitet života.
U poređenju sa zemljama Evropske unije, gde se unapređuju standardi zaštite zaposlenih, u Srbiji radna prava često nisu dosledno primenjena. Nesigurni oblici zaposlenja i fleksibilni angažmani postaju sve rasprostranjeniji, naročito među mladim radnicima. Pitanje dostojanstvenog rada i dalje ostaje aktuelno, pa se postavlja dilema da li nominalni pomaci zaista predstavljaju suštinski napredak ili su samo statistički pokazatelj tržišta rada koje funkcioniše na principima nesigurnosti, dugih radnih sati i nedovoljno zaštićenih prava zaposlenih.
Zoran Ristić, savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, istakao je da se položaj radnika u Srbiji uoči 1. maja nije suštinski promenio u odnosu na prethodne godine. “Postoje određeni pozitivni pomaci na tržištu rada, ali i dalje imamo mnogo problema, naročito kada je reč o kvalitetu zaposlenosti i njenoj održivosti”, naveo je Ristić, upozorivši da su izazovi posebno izraženi u sektoru industrijskih i operativnih radnika gde će biti teško zadržati postojeći nivo zaposlenosti u narednom periodu.
Iako pad nezaposlenosti i rast nominalnih zarada ulivaju nadu, svakodnevna ekonomska realnost zaposlenih u Srbiji pokazuje da rast zarada na papiru ne prati porast troškova života. To dovodi do pada kupovne moći i otežava očuvanje životnog standarda, naročito kod onih koji su zaposleni u nesigurnim ili privremenim oblicima rada.