Povećanje cene sirove nafte ima višestruke posledice po ekonomski rast i fiskalnu stabilnost, upozorava Arsić
Povećanje cena nafte na svetskom tržištu može značajno uticati na ekonomski rast Srbije i stabilnost državnog budžeta, ocenjuje ekonomski analitičar Milojko Arsić. On navodi da bi rast cena energenata mogao usporiti privrednu aktivnost, povećati inflaciju i smanjiti realne prihode domaćinstava i preduzeća u Srbiji, što bi se direktno odrazilo i na fiskalne tokove države.
Prema Arsiću, rast cena nafte prvo bi uzrokovao povećanje troškova uvoza za domaću privredu, posebno u sektorima transporta i industrije, gde energenti čine značajan deo ukupnih rashoda. Viša cena naftnih derivata automatski povećava troškove proizvodnje i logistike, što zatim dovodi do viših cena krajnjih proizvoda i usluga na domaćem tržištu. U takvim okolnostima, inflacioni pritisci bi mogli dodatno da ugroze kupovnu moć građana i smanje potrošnju, što bi se reflektovalo na ukupnu tražnju i BDP.
Pored direktnog uticaja na privredu i inflaciju, rast cena nafte ima i fiskalne posledice. Arsić ističe da bi povećanje cene nafte moglo smanjiti realne prihode budžeta kroz pad potrošnje i usporavanje privredne aktivnosti. S obzirom da se značajan deo budžetskih prihoda Srbije ostvaruje kroz poreze na promet goriva i drugih energenata, manji obim prometa usled viših cena može dovesti do smanjenih budžetskih priliva. Arsić upozorava i na mogući rast budžetskih rashoda, ukoliko država bude morala da interveniše kroz subvencije ili socijalne transfere kako bi ublažila uticaj skuplje energije na najugroženije građane.
Na međunarodnom planu, rast cena nafte često je posledica nestabilnosti na globalnim tržištima i geopolitičkih tenzija, što dodatno komplikuje mogućnost predviđanja budućih kretanja. Srbija, kao uvoznik energenata, posebno je izložena ovakvim rizicima. Arsić zaključuje da je diversifikacija izvora energije i povećanje energetske efikasnosti ključna za smanjenje ranjivosti srpske privrede na šokove sa svetskog tržišta nafte.
Uzimajući u obzir trenutne trendove, ekonomski stručnjaci preporučuju oprez u vođenju fiskalne i monetarne politike, kao i jačanje strateških rezervi energenata radi ublažavanja potencijalnih negativnih efekata na domaću privredu.