Građani i kompanije regiona mogli bi uskoro koristiti mobilni internet i pozive bez dodatnih troškova, uz usklađivanje sa pravilima EU
Savet Evropske unije odobrio je početak pregovora o proširenju režima „Roming kao kod kuće“ na zemlje Zapadnog Balkana, čime je otvoren put za ukidanje dodatnih troškova mobilnog interneta, poziva i poruka između Evropske unije i ovog regiona. Ova odluka, doneta 4. juna 2026. godine, omogućava da građani i preduzeća sa Zapadnog Balkana koriste telekomunikacione usluge na teritoriji EU pod istim uslovima kao kod kuće, ukoliko se ispune svi tehnički i regulatorni zahtevi.
Prema izjavama zvaničnika Saveta EU, proširenje režima rominga na Zapadni Balkan predstavlja konkretan korak ka većoj ekonomskoj i digitalnoj integraciji regiona sa Evropom. Marilena Rauna, zamenica ministra za evropske poslove Kipra, istakla je da je odluka „jasan signal posvećenosti EU regionu“, naglašavajući da će veća povezanost doneti nove mogućnosti za građane i privredu i olakšati svakodnevni život.
Pristup povoljnijem romingu za zemlje Zapadnog Balkana uslovljen je potpunim usklađivanjem nacionalnih propisa sa evropskim pravilima o romingu. Evropska komisija će detaljno procenjivati koliko su zemlje regiona, uključujući Srbiju, uskladile svoje zakonodavstvo i tehničke standarde pre nego što konačno ukidanje roming naknada stupi na snagu. Tek nakon pozitivne procene, korisnicima sa Zapadnog Balkana i iz EU biće omogućeno da koriste mobilne usluge u drugoj zoni bez dodatnih troškova.
Trenutno režim „Roming kao kod kuće“ važi u Evropskoj uniji, Evropskom ekonomskom prostoru (Island, Lihtenštajn, Norveška), kao i u Moldaviji i Ukrajini. Proširenje na Zapadni Balkan deo je šire strategije EU za jačanje ekonomske i digitalne saradnje i potvrdu evropskog puta regiona.
Predstavnici EU poručuju da ovaj proces nije samo tehnička mera, već važan korak ka integraciji i jačanju ekonomskih veza, sa direktnim benefitima za stanovništvo i privredu Zapadnog Balkana. Očekuje se da će ukidanje roming naknada dodatno podstaći trgovinu, digitalne servise i poslovne kontakte između regiona i EU, čime bi Zapadni Balkan postao još konkurentniji i povezaniji deo evropskog tržišta.