Čak 70 odsto zaposlenih bira tišinu umesto kritike, što signalizira ozbiljan poremećaj u korporativnoj kulturi i rizik za dugoročnu produktivnost
Najnoviji podaci pokazuju da čak 70 odsto radnika u tehnološkom i finansijskom sektoru odbija da učestvuje u izlaznim intervjuima prilikom napuštanja kompanija, što predstavlja značajan zaokret u korporativnoj dinamici. Ovaj trend, primećen tokom 2026. godine, posmatra se kao nova faza korporativne apatije, gde zaposleni svesno biraju emocionalnu distancu umesto konflikta ili davanja povratne informacije menadžmentu.
Analize ukazuju da apatija nije znak lenjosti, već psihološki mehanizam odbrane od razočaranja u radnom okruženju. Emocionalna distanca postaje način zaposlenih da očuvaju energiju i zaštite se od negativnih iskustava na poslu. Stručnjaci navode da je odbijanje izlaznih intervjua finalni čin ove strategije – zaposleni procenjuju da povratna informacija više nema efekta na organizaciju, pa izostaje i pokušaj uticaja na promene.
Korporativna apatija ima direktne ekonomske posledice: gubitak inovacija, smanjenje angažovanosti i širenje nezainteresovanosti među timovima. Ključni pokazatelji ovog stanja su prestanak postavljanja pitanja tokom sastanaka, povlačenje iz neformalne digitalne komunikacije i odbijanje mentorstva mlađim kolegama. Analitičari upozoravaju da se ovakva tišina može reflektovati i na performanse kompanije, jer smanjen doprinos zaposlenih utiče na ukupnu produktivnost i konkurentnost.
Dr Elen Kaningem, vodeći psiholog na ovom polju, ističe da je apatija u radnom okruženju „emocionalni ekvivalent hibernacije“. Prema njenim rečima, zaposleni koji ne vide rezultate svojih napora prestaju da ulažu dodatnu energiju i povlače se u unutrašnji mir, čime se štite od daljeg razočaranja. Markus Verner dodaje da je ovakva reakcija odgovor na višegodišnje zahteve za visokom produktivnošću, zbog čega radnici postaju „digitalne senke“ — prisutni online, ali bez aktivnog doprinosa kulturi kompanije.
Stručnjaci ističu da je apatija zarazna i da se lako prenosi unutar timova, posebno kada ključni članovi prestanu da budu mentori i nosioci entuzijazma. Odbijanje komunikacije i povratne informacije može dovesti do postepenog urušavanja radne atmosfere i daljeg smanjenja motivacije među zaposlenima.
Menadžerima se preporučuje da obrate pažnju na prve znake povlačenja, kao što su smanjenje kognitivnog doprinosa, izostanak pitanja i digitalno povlačenje iz interne komunikacije. Rešenje, prema stručnim analizama, nije u materijalnim podsticajima, već u stvaranju autentičnog dijaloga i vraćanju poverenja zaposlenih u njihov uticaj na promene dok su još deo organizacije.
Source: https://www.bizsrbija.rs/vesti/tisina-zaposlenih-najopasnija-korporativna-dijagnoza