Procenat reciklaže stakla u Srbiji veći od zemalja regiona, ali i dalje znatno niži od evropskih 75% zbog nedostatka infrastrukture i svesti
U Srbiji se trenutno reciklira između 40 i 45% staklene ambalaže, što je značajno ispod proseka Evropske unije, gde stopa reciklaže dostiže oko 75%. Prema zaključcima sa Foruma Kreativno staklo, održanog u Beogradu povodom 180 godina organizovane proizvodnje stakla u Srbiji, iako je u poslednjim godinama postignut napredak zahvaljujući usklađivanju sa regulativom EU, primena savremenih poslovnih praksi i dalje je u fazi razvoja.
U poređenju sa zemljama regiona, poput Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, gde su stope reciklaže ispod 30%, Srbija beleži bolje rezultate. Međutim, dalji napredak zavisiće od razvoja infrastrukture, uvođenja depozitnog sistema i podizanja svesti građana o značaju reciklaže, istaknuto je iz Centra za medijsku kulturu i obrazovanje u Beogradu.
Evropska unija prednjači u reciklaži stakla zahvaljujući razvijenoj infrastrukturi i zakonodavstvu, pri čemu godišnje reciklira oko 11 miliona tona stakla. Primena cirkularne ekonomije u ovom sektoru dovodi do značajnih ušteda energije, i do 30%, kao i smanjenja emisije ugljen-dioksida i otpada u poređenju sa tradicionalnim metodama proizvodnje.
Cirkularnost u staklarstvu podrazumeva dobro organizovane procese prikupljanja, sortiranja, drobljenja, topljenja i oblikovanja staklenog otpada. Ipak, kada je reč o zanatskoj i umetničkoj proizvodnji, izazovi su brojne tehničke prepreke, među kojima su potreba za čistim i razvrstanim otpadnim staklom, kao i različite tačke topljenja koje mogu izazvati pucanje ili deformacije materijala.
Na Forumu je naglašeno da rad sa recikliranim staklom zahteva specifične veštine, dok trenutno nedostaju edukativni programi i radionice koji bi podržali širenje cirkularnih modela u ovoj industriji. Učesnici iz Srbije, Danske, Slovenije, Rumunije, Bugarske i Velike Britanije istakli su da kreativni preduzetnici i umetnici daju novi impuls tradiciji ponovne upotrebe stakla, spajajući estetiku, industriju i održivost.
Dalji rast stope reciklaže u Srbiji zavisiće od ulaganja u infrastrukturu, uvođenja savremenih sistema za prikupljanje, kao i od edukacije građana i podrške inovacijama u sektoru staklarstva.