Bolji prinosi voća i povrća, pšenica sa prinosom preko 5 tona po hektaru, tržište žitarica pod uticajem geopolitičkih faktora
Srpska poljoprivreda ove godine beleži značajan oporavak, sa posebnim očekivanjima za rekordan rod pšenice koja je zasejana na oko 630.000 hektara, izjavio je agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Nakon izrazito loše 2025. godine, obeležene niskim prinosima zbog visokih temperatura i slabe količine padavina, aktuelna sezona donosi povoljnije uslove, što se već odrazilo na rane voćarske i povrtarske kulture.
Galetin ističe da su prošle godine sunockret, kukuruz i soja zabeležili veoma male prinose upravo zbog temperaturnih ekstrema, dok su voćarske i povrtarske kulture ove godine u znatno boljem stanju. “Junske kiše izuzetno pogoduju pšenici u fazi nalivanja zrna i zrenja, a trenutna vegetaciona kondicija useva na poljima ukazuje na mogućnost ostvarenja solidnih, pa čak i rekordnih prinosa,” navodi Galetin. Prošle godine pšenica je imala hektarski prinos preko 5 tona, što je jedan od najboljih rezultata u poslednjih deset godina.
Na svetskom tržištu, prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD, prognozira se da će globalna proizvodnja pšenice podbaciti za više od 200 miliona tona, što može dovesti do smanjenja zaliha i rasta cena. Na cenu žitarica dodatno utiču geopolitički faktori i logistički izazovi, dok su na domaćem nivou glavni troškovni faktori dizel gorivo i mineralna đubriva.
Galetin upozorava da ekstremne temperature nose rizik razvoja patogena i pojave aflatoksina, što je prošle godine izazvalo probleme u stočarstvu i ishrani. Preporučuje se proizvođačima da obrate pažnju na skladištenje useva i preduzmu preventivne mere protiv zaraze i toplotnog stresa.
Klimatske promene sve više utiču na strukturu setve u Srbiji, gde se smanjuje udeo kukuruza i soje u korist pšenice i suncokreta, koji pokazuju veću otpornost na sušu. Galetin zaključuje da je neophodno povećanje investiranja u sisteme za navodnjavanje i zaštitu useva kako bi se prilagodili promenjenim klimatskim uslovima i očuvala stabilnost proizvodnje.