Zakon o kvotama i subvencije nisu povećali broj zaposlenih među invalidima, kompanije često biraju novčane naknade umesto zapošljavanja
Na tržištu rada Hrvatske, osobe sa invaliditetom i dalje se suočavaju sa znatno težim uslovima zapošljavanja u poređenju sa ostatkom populacije, iako postoje zakonske obaveze i finansijski podsticaji za kompanije da ih zaposle. Željko Pudić, predsednik Saveza društava multiple skleroze Hrvatske, koji već 40 godina radi i nije koristio bolovanje, ističe da pozitivni primeri ne mogu prikriti sistemske prepreke sa kojima se invalidi suočavaju.
Prema važećem zakonu, svi poslodavci sa više od 20 zaposlenih u Hrvatskoj obavezni su da na svakih 49 radnika zaposle najmanje jednu osobu sa invaliditetom. Kompanijama koje ne ispune kvotu nalaže se plaćanje naknade u iznosu koji je propisan zakonom. Međutim, uprkos ovim merama, mnogi poslodavci radije biraju da plaćaju novčane naknade nego da zaista zaposle osobe sa invaliditetom. Ovakva praksa doprinosi održavanju niske stope zaposlenosti među ovom populacijom čak i u uslovima hroničnog nedostatka radne snage.
Zakon takođe predviđa subvencije za plate i druge olakšice kako bi podstakao inkluziju, ali prema podacima iz sektora, efekti ovih mera su ograničeni. Poslodavci često navode organizacijske i tehničke prepreke kao razlog zašto ne zapošljavaju invalide, dok sindikati i udruženja podsećaju da su predrasude i nedostatak pristupačnih radnih mesta ključni problemi.
Pudić naglašava da osobe sa invaliditetom, poput njega, mogu biti veoma pouzdani i produktivni radnici, ali su predrasude i inertnost poslodavaca i dalje prepreka stvarnoj inkluziji. U praksi se dešava da kompanije formalno ispunjavaju zakonske obaveze kroz novčane iznose, bez stvarnog povećanja broja zaposlenih invalida.
Iako država pokušava da kroz podsticaje i propise omogući ravnopravnije učešće osoba sa invaliditetom na tržištu rada, efekat ovih politika je ograničen bez promena u poslovnoj kulturi i većeg angažovanja poslodavaca. Udruženja osoba sa invaliditetom ističu da je za održivi napredak neophodno kontinuirano raditi na uklanjanju barijera i osvešćivanju javnosti.