Globalni komunalni otpad porašće na 3,9 milijardi tona do 2050. godine, digitalni alati donose merljive uštede i veću efikasnost
Prema novom izveštaju Grupe Svetske banke, digitalizacija procesa upravljanja otpadom omogućava opštinama i komunalnim preduzećima da značajno smanje operativne troškove, povećaju pouzdanost usluga i unaprede reciklažu. Podaci pokazuju da se globalna količina komunalnog čvrstog otpada očekuje da poraste sa 2,6 milijardi tona u 2022. na 3,9 milijardi tona do 2050. godine, dok se u zemljama sa nižim prihodima predviđa da će se količine otpada više nego udvostručiti, a u nekim regionima i utrostručiti.
Troškovi neadekvatnog upravljanja otpadom procenjuju se na 361 milijardu dolara godišnje, usled zdravstvenih i ekoloških posledica neprikupljenog otpada, neuređenih deponija i neadekvatnog spaljivanja. Izveštaj pod nazivom “Savremeni pristup otpadu: Praktične smernice za digitalizaciju upravljanja otpadom” naglašava da digitalizacija nije samo tehnološki napredak, već i način da se obezbede kvalitetniji podaci za pouzdanije, transparentnije i finansijski održivije sisteme.
Studije slučaja iz više zemalja potvrđuju ekonomske koristi digitalnih alata. U Kambodži je grad Batambang uz pomoć digitalne naplate i GPS praćenja povećao obuhvat uslugom sa 40 na 75–80 odsto domaćinstava. U Seulu je reciklaža otpada od hrane porasla sa 2 odsto tokom 1990-ih na 98 odsto do 2023. godine zahvaljujući RFID naplati i pametnim kontejnerima, dok su troškovi prikupljanja smanjeni za 83 odsto, a učestalost odvoženja za 66 odsto.
U Tunisu su digitalni sistemi za praćenje vozila u naselju Site el Habib smanjili potrošnju goriva do 57 odsto, dok je vreme prikupljanja otpada skraćeno za 29–48 odsto. Grad Kotonu u Beninu je povećao količinu prikupljenog otpada za 9 odsto, sa 430.000 na 470.000 tona godišnje, a broj odlazaka na deponiju smanjen je za oko 500. Barselona je primer kako integrisane digitalne platforme i pametni kontejneri mogu smanjiti operativne troškove pražnjenja do osam puta u odnosu na tradicionalne kontejnere.
Izveštaj pruža praktične smernice za uvođenje digitalnih alata u četiri ključne oblasti: uključivanje građana i privrede (aplikacije, sistemi za povratne informacije), logistiku (GPS, pametni kontejneri), tretman otpada (AI sortiranje, senzori) i digitalne platforme za naplatu i trgovinu sekundarnim sirovinama. Ističe se da je uspešna digitalizacija moguća uz jasnu strategiju, kvalitetno upravljanje podacima i kontinuiranu saradnju sa građanima.
Izveštaj su pripremili Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupe Svetske banke, i Eunomia Research and Consulting, uz podršku vlada Koreje, Japana i Švajcarske. Digitalna rešenja, kada su povezana sa širim reformama, obezbeđuju merljive ekonomske uštede i doprinose održivom razvoju urbanih sredina.