Novi depozitno-refundni sistem predviđa povrat novca za ambalažu, uz kauciju od 10 dinara za manje flaše i 15 dinara za veće boce i limenke
Srbija će od 2027. godine uvesti obaveznu kauciju za ambalažu, čime će tržište napitaka i reciklaže ući u novu fazu. Prema najavi Ministarstva zaštite životne sredine, građani će za svaku kupljenu flašu ili limenku plaćati kauciju od 10 do 15 dinara, što će biti potpuno refundirano povratom prazne ambalaže u prodavnicu. Ovaj sistem ima za cilj da značajno poveća stopu reciklaže, koja je do sada bila niska, i reši dugogodišnji problem sa otpadom od pakovanja.
Kaucija 10-15 dinara po flaši: kako funkcioniše depozitno-refundni sistem
Nova pravila predviđaju da će za manje plastične flaše kaucija iznositi 10 dinara, dok će za veće boce i limenke građani plaćati 15 dinara po komadu. Novac će biti vraćen u punom iznosu odmah po povratku ambalaže u prodajni objekat, što motiviše potrošače na odgovorno upravljanje otpadom. Na taj način, ciklus povratka i reciklaže ambalaže postaje zatvoren, a građani dobijaju jasan finansijski podsticaj.
Efekti na tržište i ekološki značaj
Pored finansijskog aspekta, novi depozitno-refundni sistem donosi i šire ekonomske i ekološke koristi. Uvođenje kaucije za flaše i limenke trebalo bi da doprinese značajnom smanjenju otpada na deponijama i poveća stopu reciklaže, što je jedan od ključnih ciljeva Ministarstva zaštite životne sredine. S druge strane, proizvođači napitaka i maloprodajni lanci suočiće se sa novim logističkim zahtevima i potrebom za prilagođavanjem poslovanja, jer će preuzimanje i skladištenje prazne ambalaže postati deo svakodnevnog procesa. Takođe, ovaj sistem se već uspešno primenjuje u više evropskih zemalja, gde je rezultirao visokim procentom povraćaja ambalaže i smanjenjem ekološkog otiska industrije pića.
Širi kontekst i buduće promene na tržištu ambalaže
Uvođenje kaucije za flaše i limenke predstavlja značajan korak ka modernizaciji upravljanja otpadom u Srbija. Očekuje se da će građani, kroz povrat kaucije, biti dodatno motivisani da praznu ambalažu ne odlažu u prirodu, već je vraćaju u prodavnice. Kao rezultat, tržište napitaka može da očekuje promene u logistici, radu distributera i maloprodaje, ali i šireg lanca reciklaže. Pre svega, ovaj model doprinosi usklađivanju sa evropskim standardima zaštite životne sredine i otvara mogućnosti za ulaganja u napredne tehnologije reciklaže.