Penzije ispod proseka za 1,6 miliona građana, više od pola miliona dobija manje od 45.000 dinara, dok se razmatraju nove mere socijalne zaštite
U Srbiji živi više od 1,6 miliona penzionera, a za većinu njih penzija je jedini izvor prihoda, često nedovoljan za pokrivanje osnovnih životnih troškova. Prema podacima udruženja penzionera, čak 862.000 građana prima penziju manju od 50.000 dinara mesečno, dok je broj onih sa primanjima ispod 45.000 dinara 504.632. Istovremeno, prosečna penzija u Srbiji je manja od 56.000 dinara, što dodatno otežava svakodnevni život starijih građana, posebno u uslovima rasta cena hrane, lekova i komunalnih usluga.
Socijalni i finansijski izazovi sa kojima se suočavaju penzioneri bili su tema stručnih diskusija, gde su predstavnici udruženja istakli da kvalitet života zavisi od niza faktora – od godina, mesta stanovanja, zdravstvenog i materijalnog statusa, do podrške porodice i potomaka. Nadežda Satarić iz Udruženja penzionera „Amity“ naglasila je da većina penzionera prioritet daje plaćanju računa, a potom lekovima koji su sve skuplji, što jasno ukazuje na ograničene mogućnosti za zadovoljenje drugih potreba.
Predsednik Udruženja penzionera Srbije „Nezavisnost“, Miloš Grabundžija, naveo je da se penzioneri najčešće obraćaju sindikatima zbog finansijskih problema, ali i zbog penalizacije prevremenog odlaska u penziju, što je posebno izraženo nakon zakonskih izmena iz 2014. godine. Istakao je da prosečna penzija nije dovoljna ni za samca ni za domaćinstvo sa dva penzionera, dok su korisnici porodičnih penzija posebno ugroženi zbog još nižih primanja.
U kontekstu razmatranja produženja radnog veka, predstavnici udruženja ukazali su da takva reforma prati evropske trendove, ali da Srbija ne može biti izjednačena sa zemljama poput Danske ili Švedske, gde su životni standard i uslovi rada znatno bolji. Satarićeva je ocenila da dodatno produžavanje radnog veka nije realno za većinu zanimanja, posebno za one koji obavljaju fizički zahtevne poslove ili rade sa decom.
Sindikalni predstavnici su podsetili na period od 2014. do 2018. godine, kada su penzije bile zamrznute i smanjivane, što i danas ima posledice na kupovnu moć ove populacije. Grabundžija je naglasio da je potrebno povećati najniže penzije i omogućiti da svi sa primanjima ispod proseka dobiju povećanja do nivoa najniže penzije. Država je najavila nove mere pomoći i izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, u cilju unapređenja položaja najstarijih građana i smanjenja ekonomskog pritiska na ovu grupu stanovništva.