MOZAK MUŠICE POVEZAN SA DIGITALNIM SVETOM
Istraživači su predstavili neobičan eksperiment u kojem je model mozga vinske mušice povezan sa sistemom Odyssey-3. Sistem generiše virtuelna okruženja pomoću veštačke inteligencije. Prema objavi kompanije Odyssey od 17. oktobra 2026. godine, simulirana mušica može da se kreće kroz zamišljene svetove koje sistem stvara. Umesto da se snalazi u unapred napravljenom digitalnom prostoru. Demonstracija otvara zanimljiva pitanja o tome kako se neuronski modeli mogu povezati sa virtuelnim okruženjima i koristiti za proučavanje ponašanja.
Važno je, međutim, naglasiti da u ovom slučaju nije reč o prenošenju živog mozga u računar. Reč je o računarskom modelu zasnovanom na postojećim istraživanjima nervnog sistema vinske mušice. Naučnici već godinama mapiraju neuronske veze ovog insekta kako bi razumeli kako nervne ćelije obrađuju informacije i upravljaju kretanjem. Kompanija Eon Systems je u martu 2026. opisala raniji projekat u kojem su povezani model mozga, virtuelno telo mušice i simulacija njegovih čulnih i motornih funkcija.
OD ČEGA SE SASTOJI DIGITALNI MOZAK VINSKE MUŠICE
Osnova ovog istraživačkog pravca jeste takozvani konektom. U pitanju je detaljna mapa neurona i njihovih međusobnih veza. Istraživanje objavljeno u časopisu Nature 2024. godine predstavilo je mapu mozga odrasle vinske mušice sa približno 140.000 neurona i oko 50 miliona sinaptičkih veza. Takvi podaci omogućavaju istraživačima da naprave računarske modele nervnih kola i proučavaju kako njihova struktura može da doprinese ponašanju.
Kompanija Odyssey razvija Odyssey-3 kao model sveta koji na osnovu vizuelnih podataka generiše i predviđa razvoj scena, kretanje objekata i promene u okruženju. Sistem je osmišljen tako da može da posluži i za stvaranje virtuelnih prostora u kojima drugi računarski sistemi uče i izvode zadatke. Povezivanje ovakvog modela sa simuliranim mozgom otvara mogućnost ispitivanja kako neuronski sistem reaguje na okruženje. I to ono okruženje koje nije unapred ručno programirano, već se generiše tokom same simulacije.
NAUČNI ZNAČAJ I OGRANIČENJA EKSPERIMENTA
Jedna od najvažnijih mogućnosti ovakvih simulacija jeste proučavanje načina na koji neuronske veze utiču na ponašanje u promenljivim uslovima. Ako istraživači uspeju da pouzdano povežu signale iz modela mozga sa promenama u virtuelnom okruženju, mogli bi detaljnije da ispituju kako nervni sistemi obrađuju čulne informacije i proizvode odgovarajuće reakcije. Takvi eksperimenti mogli bi da doprinesu razvoju preciznijih modela biološke inteligencije. Kao i novih metoda za testiranje računarskih sistema koji uče kroz interakciju sa okruženjem.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da demonstraciju ne treba poistovećivati sa potpunom digitalnom kopijom živog mozga. U ranijem projektu kompanije Eon Systems pojedini signali iz neuronskog modela povezivani su sa ograničenim brojem komandi za upravljanje virtuelnim telom. Neke funkcije ponašanja zavisile su od unapred razvijenih kontrolera. Za demonstraciju povezivanja sa Odyssey-3, objavljenu 17. oktobra, još nije objavljena detaljna naučna dokumentacija koja bi omogućila nezavisnu proveru svih tehničkih aspekata. Zbog toga je najpreciznije govoriti o eksperimentu koji povezuje model mozga sa generativnim virtuelnim svetom. Dakle, nije reč o dokazanoj reprodukciji svih funkcija biološkog nervnog sistema.