MAGNET OD 582 TONE ZA REAKTOR BUDUĆNOSTI
Kina je napravila važan korak u razvoju tehnologije za kontrolisanu nuklearnu fuziju, nakon što je uspešno završeno testiranje ogromnog toroidalnog superprovodnog magneta. Magnet, težak 582,4 tone, deo je kineske infrastrukture za buduća fuziona postrojenja. Prema podacima Instituta za fiziku plazme Kineske akademije nauka, sposoban je da skladišti oko 120 gigadžula energije. Njegov centralni magnetni sistem treba da obezbedi polje od 6,5 tesla za kontrolu izuzetno vrele plazme.
Magnet je dimenzija približno 21 metar puta 12 metara. Njegova zapremina je oko 1,3 puta veća od odgovarajućeg toroidalnog magneta predviđenog za međunarodni fuzioni eksperiment ITER. Posebno je značajan podatak da je njegov kapacitet skladištenja magnetne energije oko tri puta veći od ITER-ovog toroidalnog sistema. Takvi magneti imaju ključnu ulogu jer snažnim magnetnim poljem drže plazmu podalje od zidova vakuumske komore.
PLAZMA VRELIJA OD SREDIŠTA SUNCA
Kontrolisana fuzija pokušava da na Zemlji reprodukuje proces kojim Sunce proizvodi energiju. U eksperimentalnim tokamacima gorivo se zagreva do ekstremnih temperatura i pretvara u plazmu. Snažna magnetna polja sprečavaju da takva plazma direktno dodirne materijalne zidove. Zbog toga su superprovodni magneti među najvažnijim komponentama budućih fuzionih reaktora.
Kineski magnet razvijen je u okviru objekta CRAFT u Hefeiju, dok je njegov razvoj trajao šest godina i obuhvatio projektovanje, izradu i testiranje. Prema Kineskoj akademiji nauka, sistem je u potpunosti proizveden u Kini. Tim je tokom razvoja morao da reši probleme povezane sa velikim strujama, kriogenim temperaturama, izolacijom i zaštitom od gubitka superprovodnosti. Magnet je predviđen da radi u ekstremnim uslovima tokom višedecenijskog životnog veka budućih fuzionih postrojenja.
CILJ JE 2030. GODINA
Sledeća velika etapa kineskog programa jeste BEST, odnosno Burning Plasma Experimental Superconducting Tokamak. Reč je o eksperimentalnom tokamaku koji treba da predstavlja vezu između postojećeg kineskog EAST eksperimenta i budućeg demonstracionog fuzionog reaktora. ITER navodi da se završetak BEST-a očekuje 2027. godine, dok kineski planovi predviđaju da bi oko 2030. mogla biti demonstrirana proizvodnja električne energije zasnovana na fuziji.
Ipak, ovakav rezultat ne bi automatski značio da je komercijalna fuziona elektrana spremna za masovnu upotrebu. Naučnike i dalje čekaju veliki izazovi, uključujući održavanje stabilne reakcije, upravljanje ogromnim količinama toplote i neutrona, razvoj materijala otpornih na zračenje i obezbeđivanje gorivnog ciklusa sa tricijumom. Sam ITER naglašava da će između eksperimentalnih uređaja i komercijalnih elektrana biti potreban čitav niz dodatnih tehnoloških koraka.