Sajbernapadi odavno nisu problem koji se odnosi isključivo na krađu podataka, bankovne račune ili računarske sisteme. Najnoviji incident u Francuskoj pokazao je da hakeri mogu da izazovu i sasvim opipljivu materijalnu štetu – od uništavanja prehrambenih proizvoda do privremenog prekida rada trgovinskih objekata.
Tokom noći između 11. i 12. oktobra 2026. godine, hakeri su napali sisteme za upravljanje rashladnim uređajima u stotinama francuskih supermarketa. Prema podacima koje je izneo francuski ministar finansija Rolan Leskir, incident je pogodio približno 700 od ukupno 10.000 supermarketa u zemlji.
Među pogođenim trgovinskim lancima našli su se Intermarché, Netto, Carrefour, Monoprix i Coopérative U. Napadači su daljinski manipulisali sistemima za hlađenje, a prema medijskim izveštajima, temperature pojedinih rashladnih uređaja dostizale su čak 50 stepeni Celzijusa.
Posledice su bile ozbiljne. Trgovci su morali da uklone velike količine lako kvarljive i zamrznute hrane, pojedini rashladni uređaji prestali su da funkcionišu, a prijavljeni su i požari. Francusko tužilaštvo pokrenulo je istragu o ovom incidentu.
Kako su hakeri uspeli da ugroze supermarkete?
Savremeni supermarketi koriste automatizovane sisteme za kontrolu temperature, potrošnje električne energije i rada rashladnih uređaja. Takva oprema često je povezana sa internetom kako bi servisne službe mogle daljinski da prate njen rad i otklanjaju eventualne kvarove.
Međutim, upravo ta povezanost može predstavljati bezbednosni rizik.
Francuska agencija za sajberbezbednost upozorila je da su kompromitovani sistemi za upravljanje rashladnom opremom proizvođača Danfoss, Copeland i Dixell.
Kompanija Danfoss saopštila je da je veliki deo pogođene opreme pripadao starijim generacijama uređaja, koje više ne dobijaju redovna bezbednosna ažuriranja, ili sistemima sa zastarelim softverom.
Drugim rečima, uređaji čiji je osnovni zadatak da održavaju odgovarajuću temperaturu postali su potencijalna ulazna tačka za sajbernapad.
Tačan način na koji su napadači ostvarili početni pristup sistemima još nije konačno utvrđen.
Od pokvarenog zamrzivača do milionske štete
Na prvi pogled, kvar rashladnog uređaja možda ne deluje kao problem koji može ozbiljno ugroziti poslovanje velikog trgovinskog lanca. Međutim, ekonomske posledice mogu biti mnogo šire.
Kada temperatura u rashladnim vitrinama pređe dozvoljene granice, proizvodi poput mesa, mlečnih prerađevina, ribe i zamrznute hrane mogu postati nebezbedni za upotrebu.
Trgovac tada ne gubi samo robu koja se nalazi na policama. Nastaju dodatni troškovi uklanjanja i zbrinjavanja proizvoda, popravke opreme, organizovanja novih isporuka i eventualnog zatvaranja prodajnog prostora.
U slučaju francuskih supermarketa, mediji su izvestili o gubicima koji se mere milionima evra, dok se konačan iznos štete još utvrđuje.
Poseban problem predstavlja činjenica da ovakvi incidenti mogu da pogode veliki broj prodavnica gotovo istovremeno. Ako više trgovinskih objekata koristi istu vrstu digitalne infrastrukture, slabost jednog tehnološkog rešenja može postati zajednički problem čitave mreže.
Može li jedan napad da poremeti snabdevanje hranom?
Prehrambena industrija zavisi od takozvanog hladnog lanca, odnosno održavanja odgovarajuće temperature tokom skladištenja, transporta i prodaje kvarljivih namirnica.
Poremećaj u bilo kojoj od ovih faza može dovesti do finansijskih gubitaka, dodatnih logističkih troškova i problema sa isporukama.
Ukoliko bi sajbernapad istovremeno zahvatio skladišta, distributivne centre i veliki broj maloprodajnih objekata, njegove posledice mogle bi da se prenesu i na proizvođače, prevoznike i dobavljače.
Trgovinski lanci tada bi morali ubrzano da nadoknade izgubljene zalihe, što bi moglo da poveća pritisak na logističke kapacitete i oteža snabdevanje pojedinih prodavnica.
Ipak, važno je razlikovati potencijalne rizike od stvarnih posledica aktuelnog incidenta. Francuski ministar finansija izjavio je da, uprkos ozbiljnosti napada, nije ugroženo ukupno snabdevanje hranom u toj zemlji.
Digitalizacija donosi uštede, ali i nove rizike
Automatizacija predstavlja važan deo savremenog poslovanja. Trgovinski lanci zahvaljujući digitalnim sistemima mogu preciznije da kontrolišu potrošnju energije, smanje troškove održavanja i brže reaguju na tehničke probleme.
Ipak, sa svakim novim uređajem povezanim na mrežu povećava se i broj potencijalnih bezbednosnih slabosti.
Francuska služba CERT-FR zbog najnovijih napada preporučila je uklanjanje direktnog pristupa rashladnim kontrolerima sa javnog interneta, korišćenje zaštićenih mrežnih veza i redovno ažuriranje podržanih sistema.
Za kompanije to znači da ulaganje u sajberbezbednost više ne može biti odgovornost isključivo IT sektora. Zaštita digitalne infrastrukture postaje sastavni deo upravljanja operativnim rizicima, jednako važna kao održavanje mašina, obezbeđivanje robe ili