Dok se većina sveta divi generativnoj veštačkoj inteligenciji koja piše tekstove i pravi slike, u Pekingu se odigralo nešto što deluje kao scena iz naučnofantastičnog filma. Roboti igraju fudbal. Humanoidni roboti su samostalno igrali fudbal, ali bez ikakvog ljudskog upravljanja tokom meča.
Istorijski turnir humanoidnih robota u Pekingu
U junu 2025. godine u Pekingu je održan turnir „RoBoLeague“. Četiri tima humanoidnih robota igrala su utakmice tri na tri. Ono što ovaj događaj čini istorijskim jeste činjenica da roboti nisu bili upravljani daljinskim komandama. Sve odluke su donosili samostalno uz pomoć veštačke inteligencije.
https://www.youtube.com/watch?v=_a-Gu36UsWU
Roboti su bili opremljeni kamerama, senzorima i algoritmima koji su im omogućavali da prepoznaju loptu, teren, saigrače i protivnike. Zahvaljujući takozvanom dubokom pojačanom učenju (Deep Reinforcement Learning), mogli su da procenjuju situaciju i samostalno odlučuju kada da dodaju loptu, šutiraju ka golu ili promene poziciju na terenu.
Naravno, njihova igra još uvek ne liči na Ligu šampiona. Tokom mečeva bilo je dosta padova, sudara i nespretnih poteza. Neki roboti su se nakon pada sami podizali, dok su drugi morali da budu izneti sa terena. Ipak, upravo ti problemi su najvažniji deo eksperimenta, jer omogućavaju inženjerima da testiraju kako se roboti snalaze u nepredvidivom okruženju.
SeppH
Kompanija Booster Robotics, koja je obezbedila robote za turnir, smatra da je sport idealno mesto za razvoj humanoidnih mašina. Osnivač kompanije Čeng Hao izjavio je da upravo ovakva takmičenja pomažu u razvoju algoritama, koordinacije pokreta i bezbednosti robota.
Zašto Kina ulaže milijarde u humanoidnu robotiku
Ovaj turnir nije usamljen slučaj. Kina poslednjih godina ubrzano razvija humanoidnu robotiku. U Pekingu su održane i Svetske igre humanoidnih robota na kojima su mašine učestvovale u različitim sportskim disciplinama.
Stručnjaci ističu da cilj nije stvaranje robotskih fudbalera već razvoj takozvane „utelovljene inteligencije“, sposobnosti mašina da istovremeno vide, razmišljaju i deluju u stvarnom svetu. Upravo su fudbal i slični sportovi jedan od najtežih testova za takve sisteme jer zahtevaju ravnotežu, orijentaciju u prostoru, brzo donošenje odluka i saradnju sa drugim robotima.
Danas ovi roboti deluju pomalo nespretno i često padaju. Ali ako se pogleda koliki su napredak napravili za samo nekoliko godina, mnogi veruju da će utakmice u kojima će roboti ozbiljno parirati ljudima stići mnogo brže nego što mislimo.