Investitori sve više biraju Bitcoin umesto zlata, dok inflacija i visoka cena nafte pritiskaju tradicionalna tržišta
Bitcoin je u četvrtak trgovao na nivou od $75.759,98 (oko 8,8 miliona dinara), nakon što je prekinuo svoj najduži period slabijih performansi u odnosu na S&P 500 indeks, koji je trajao 142 dana i završio se početkom maja. Tokom te faze, Bitcoin je bio pod pritiskom tradicionalnih berzanskih indeksa, ali aktuelni makroekonomski uslovi sugerišu da digitalna valuta ulazi u novu fazu potencijalnog nadmašivanja akcija i obveznica.
Prema analizi Marka Connersa, glavnog investicionog direktora Risk Dimensions i bivšeg globalnog šefa portfolija u Credit Suisse, uporna inflacija i visoke cene energije, uz „higher-for-longer” politiku kamatnih stopa, stavljaju pod dodatni pritisak obveznice i smanjuju njihovu tradicionalnu zaštitnu ulogu. U takvom okruženju, sve više investitora traži alternativu u Bitcoinu, dok se interesovanje za zlato smanjuje.
Conners ističe da su ekonomski i geopolitički faktori, kao što su rastući troškovi energije i neizvesnost u vezi sa centralnim bankama, podstakli investitore da traže zaštitu u digitalnim i tehnološkim rešenjima. „Bitcoin, kao i ranije, najpre trpi udarce tržišnih šokova, ali je istorijski pokazao da prvi izlazi iz perioda negativnih vesti, što se sada ponovo dešava”, ocenjuje Conners.
Pored toga, razvoj tehnologija poput veštačke inteligencije i blockchaina doprinosi jačanju Bitcoina kao sredstva zaštite od inflacije, jer decentralizovani sistemi omogućavaju bolju otpornost i automatizaciju u okruženju visokih cena resursa. Conners napominje da je jedini „prolaz kroz inflatorne pritiske” upravo jača primena novih tehnologija.
Poredeći aktuelnu situaciju sa 2020. godinom, Conners podseća da je tada zlato predvodilo rast u ranim fazama pandemije, ali da je Bitcoin ubrzo preuzeo lidersku poziciju. Sada, kako inflacija i visoke cene nafte opstaju, sve više kapitala prelazi iz zlata u vodeću kriptovalutu.
U poređenju sa domaćim tržištem kapitala, Belex15 indeks beleži skroman rast od 0,8% na 3.456 poena, dok na svetskim berzama investitori sve češće gledaju ka digitalnim imovinama kao potencijalno boljem čuvaru vrednosti. U Srbiji, dobit od trgovine kriptovalutama podleže porezu od 15%, a kripto tržište još uvek nije u potpunosti regulisano. Jedan Bitcoin trenutno vredi kao oko 125 prosečnih plata u Srbiji, što dodatno ukazuje na njegovu snagu kao sredstva očuvanja vrednosti.