Vlada očekuje dodatnih 2 milijarde evra prihoda, dok investitori strahuju od gubitka poreske konkurentnosti
Nemačka razmatra značajnu reformu oporezivanja kriptovaluta od 2027. godine, što bi moglo označiti kraj dosadašnjeg poreskog izuzetka za dugoročne holdere. Prema aktuelnim propisima, kapitalna dobit od prodaje Bitcoina i drugih kriptovaluta oslobođena je poreza ako je imovina držana duže od godinu dana, što je ovu zemlju učinilo jednom od najprivlačnijih evropskih destinacija za investitore u digitalna sredstva.
Na konferenciji za medije povodom federalnog budžeta za 2027. godinu, ministar finansija Lars Klingbeil izjavio je da vlada planira „drugačije oporezivanje kriptovaluta“, najavljujući pritom dodatnih 2 milijarde evra (oko 234 milijarde dinara) prihoda od kripto poreza i jačanje borbe protiv finansijskog kriminala. Iako ministar nije eksplicitno pomenuo ukidanje jednogodišnjeg izuzetka, industrijska udruženja i poreski savetnici ocenjuju da je upravo ovo pravilo najverovatniji cilj nove regulative.
Prema važećim smernicama iz 2022. i 2025. godine, takozvana “Haltefrist” od godinu dana važi i za staking i lending aktivnosti, nakon što je prethodni predlog o produžetku na deset godina odbačen. Poreski savetnici ističu da je ova odredba bila ključna prednost za nemačke male investitore i dugoročne holdere Bitcoina i drugih digitalnih valuta.
Promene dolaze u trenutku kada Nemačka uvodi strožije izveštavanje o kripto transakcijama u skladu sa evropskom DAC8 regulativom. Od januara, novi zakon obavezuje sve pružaoce kripto usluga da prijavljuju detaljne podatke o transakcijama korisnika Centralnoj poreskoj upravi i relevantnim telima EU, čime se značajno sužava prostor za neprijavljeno trgovanje.
Austrija je već 2022. ukinula sopstveni poreski izuzetak za držanje kripta i uvela oporezivanje kapitalne dobiti bez obzira na dužinu držanja, što je izazvalo kritike lokalnih aktera poput Bitpande. Prema rečima suosnivača Bitpande, ova mera donosi više birokratije i stvara dodatne komplikacije bez značajnog fiskalnog efekta. Analitičari smatraju da bi izmena u Nemačkoj značila izjednačavanje sa austrijskim i britanskim modelom – 27,5% odnosno 24% poreza na kapitalnu dobit – što bi umanjilo konkurentsku prednost nemačkog tržišta.
Predstavnici industrije i poreski stručnjaci upozoravaju da bi fokus isključivo na fiskalni efekat mogao izazvati odlazak aktivnosti ka neregulisanim offshore berzama, s obzirom da bi očekivani prihod od 2 milijarde evra predstavljao svega 0,02% federalnog budžeta. Ujedno, promene se odvijaju u okviru šireg plana smanjenja budžetskog deficita od 98 milijardi evra, uz rezove u zdravstvu, penzijama i povećanje akciza na alkohol i duvan.
Ostaje da se vidi da li će Nemačka zaista ukinuti jedno od najpovoljnijih poreskih pravila za kripto u Evropi, ili će industrijski pritisak izdejstvovati kompromisno rešenje koje čuva konkurentnost nemačkog tržišta digitalne imovine.